Драга Љочић: Прва жена лекар у Србији

У другој половини 19. века неколицина девојака из Србије одлази на европске универзитете ради стицања високог образовања. Једна од њих била је Драга Љочић, прва Српкиња која је отишла на студије медицине и потом постала прва жена лекар у Србији. Поред тога, бавила се хуманитарним радом, залагала за равноправност жена и учествовала у свим ратовима за слободу које је Србија водила 1876-1918.

Цинцарка пореклом из Голеша код Ресена изнад Преспанског језера. Прва је Драги Машин дала дијагнозу да никада неће имати деце.

Драга Љочић је рођена 1855. године у Шапцу, где је и завршила основну школу. Након одслушаних предавања на природно-математичком одсеку Велике школе, одлучила је да се отисне у иностранство. Уписала се на Медицински факултет у Цириху 1872. године. Упорна и храбра, својим примером је подстакла и друге талентоване Српкиње да се одваже и наставе своје школовање у иностранству. Њен пример су касније следиле Милена Андријевић, Милица Тодоровић а потом и многе друге. Студије је прекинула 1876. године, када су до ње стигле вести да је Србија заратила са Турском. Вратила се у отаџбину, пријавила као добровољц и добила чин санитетског поручника. Током српско-турских ратова лечила је рањенике у Београду и у болници у Свилајнцу.

Студије је успешно окончала 1879. године и постала прва жена лекар у Србији. Међутим, по повратку се суочила са проблемом запошљавања, због конзервативног гледања на учешће жена на било ком пољу у Србији. Поднела је молбу Министарству унутрашњих дела за добијање права бављења лекарским позивом:

„Ја сам свршила медицински факултет на циришком Универзитету и положила докторат медицине, хирургије, бабичлука и очних болести што доказујем приложеном дипломом. На основу овога, молим господина министра унутрашњих дела да ми изволи дати дозволу да у Београду практикујем, а ако би требало још какав услов да испуним, молим господина министра само нека наредити изволи, и то ћу испунити.“

И поред тога што је Србија оскудевала са лекарским стручњацима, министар унутрашњих дела је одбио молбу уз образложење „да женскињи не може дозволити лекарску праксу“. Захваљујући интервенцији начелника санитета др Владана Ђорђевића, министар је одустао од своје одлуке, под условом да др Драга Љочић положи државни испит, што је са лакоћом учинила. Постављена је за лекарског помоћника у Општој болници 1882. године.

У српско-бугарском рату 1885. године др Драга Љочић је радила као једини лекар у три београдске болнице: Општој државној болници, Заразној болници и Болници за рањенике.

Од стране министра Илије Гарашанина постављена је за секундарног лекара, али и даље није била изједначена са колегама. Због дискриминације према женама лекарима, обратила се министру унутрашњих дела 1889. године, тражећи равноправност са мушкарцима у служби. Уместо одговора била је отпуштена.

Током балканских ратова 1912. и 1913. године била је лекар у болници „Николе Спасића“, општинске амбуланте за сиротињу и грађанство и лекар Фабрике дувана и шибица. Такође, врло активно је учествовала и у Првом светском рату. Након кратког рада у нишкој болници, одлази у Лозану одакле је организовала слање пакета српским заробљеницима у немачким и мађарским логорима.

Драга Љочић је стигла да буде и оснивач Материнског удружења, први председник Друштва београдских жена лекара и да учествује је у подизању болнице „др Елзе Инглис“ на Дедињу. Као лекар добровољац се бавила хуманитарним радом у Дому за нахочад и без хонорара лечила ученице Радничке школе. Коначно, као познавалац страних језика, са руског је превела књигу „Гајење мале деце“.

Тек у новоствореној држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, добила је звање „правог“ лекара. Све до тада је радила на местима нижим од свог звања. Одликована бројним медаљама за храброст у ратовима за ослобођење земље.

Поводом седамдесетогодишњице живота, Драгој Љочић је, као својој славној претходници и жени која је по много чему обележила не само српску медицину с почетка 20. века, већ и борбу за женска права, у Београду 1925. године Друштво женских лекара приредило свечану академију, која је завршена речима:

„Због свега тога ће име Драге Љочић живети и онда кад ње више не буде било“.

Прва српска лекарка умрла је девет месеци касније, 5. новембра 1926. године. Сахрањена је на београдском Новом гробљу.

У Београду данас једна улица носи име др Драге Љочић.

Извор: АкадемскиКруг, СрпскаИсторија

За Алексинац везана удајом за Рашу Милошевића истакнутог радикала родом из Алексинца, по коме и једна улица у нашем граду носи име. Са Рашом је имала једног сина и четири кћери.

Поред тога, као студент медицине у чину поручника, борила се на Шуматовцу 1876. у санитету др Владана Ђорђевића, а и свим каснијим ратовима које је Србија водила. (извор: Алексинац вечити град).