Преминуо Жарко Милојевић - Жаре, краљ фудбалских ветерана

Жаре је потекао из сиромашне земљорадничке породице, што никада није заборавио. Спортом - фудбалом почео је да се бави у младости и више од пола века био је заљубљеник у фудбал - љубав која је вечно трајала за њега, поред љубави према породици, деци, тежњи да буде успешан, познат и доказан у средини и ван ње по јединствености и оригиналности.

Очигледно је да је у томе успео, како је његова ћерка Џемина Николић рекла обаћајући се приликом испрашаја нашег Жарета испред породице Милојевић.

Жаре је пре 23 године основао Удружење које је окупљало преко хиљаду ветерана фудбала некадашње велике Југославије, који су одиграли 335 утакмица широм Србије и на КиМ, у Црној Гори, Федерацији Босни и Херцеговини, Македонији, Хрватској, Грчкој, Немачкој и Бугарској, од којих велики број да удпехом, а мање од двадесетак нерешено или изгубљених.

Многи познати фудбалери обукли су дрес ове репрезентације, а било је и оних који ду поново пунили ступце новина захваљујући овој специфичној скупини, јер су тренутно као бивши фудбдлери били заборављени. Због имиџа ове реперезентације најстаријих орлова многи од њих су желели су поново да обуку дрес Југославије или Србије. Било би премало простора да се сви наброје, или одреди редослед појединаца у том набрајању, али треба рећи да су у екипи ветерана били многи наши познати репрезентативци, звездаши, партизановци и др. освајачи многих светских признања, под заставом наше земље или земаља за које су наступали.

Многи сусрети које је Жаре организовао су били због неког историјског повода из националне историје, поводом 8 века Хиландара, 80 година пробоја солунског фронта, који су започели у Алексинцу, хуманитарни сусрети за болнице и појединце, сусрети са Војском, Балкански купови ветерана са Црном Гором, Македонијом и Бугарском, све српских земаља у Алексинцу, међународни сусрет "За мир на Балкану", "Водом против воде", "Деца су наше благо", турнир за Николаја Николајевича Рајевског, турнири за наше борце страдале на ратиштима, али и сусрети да екипом "Монтевидео, Бог те видео" у Рибарској Бањи, Нишу и много других.

О Жаретовом раду у коме су учествовали фудбалери ветерани настали су многи новински текстови, ТВ емисије, видео записи, мноштво фотографија, песма Химна ветерана Драгише Марковића, која је објављена у књизи Жарка Милојевића "Љубав која вечно траје", у два тома, а о раду ветерана Жаре је направио јединствени спортски музеј у коме су преко 1300 експоната који документују рад ветерана фудбала.

Жаре је крунисан за краља фудбалских ветерана 6.10.2003. године повељом на српском и енглеском, због интернационализације ветерана фудбала, а тадашња идеја за прилог No comment ТВ РТС реализовала је Драгана Сотировска маја 2013. и емитовала у исто именој рубрици са екипом РТС, кога је снимила у Жаретовом музеју фудбалских ветерана. Искусна новинарка препознала је у Жарету све његове три љубави, питавши га на крају која је његова љубав највећа, алудирајући на две најважније његове љубави - према деци и фудбалу, на шта је Жаре кроз сузе рекао: "То је готово исто!"

Жаре је сахрањен на месном гробљу у Горњем Љубешу, а од њега су се опростили Душан Тодоровић, испред ФК "Црвена звезда" Г. Љубеш, академик професор др Раде Биочанин, испред Удружења ветерана фудбала, Драгиша Марковић, аутор Химне ветерана, коју је казивао и Жаретова ћерка Џемина Николић, испред породице, испраћен од родбине, пријатеља, фудбалера, Општинског савеза, ветерана из Алексинца, Крушевца, Ниша, Крагујевца, Задра и Хамбурга.

Изразе саучешћа породици упутили су Марко Валок, Борис Буњак, Зоран Симовић - Чоче, Ђоле Стојковски, Стојадин Петровић, Михајло Лукић, Сеад Бајатовић, Љупче Арсов, Дејан Трајковић, Славко Ковачевић...