Погинула радећи да преживи!

Како кажу мештани, радила је као надничар да преживи, често и за само 500 динара. За њену трагичну судбину полиција није имала коме да јави, па је о погибији обавестила председника месне канцеларије.

- Добрила је живела сама од пре четири године, када јој је умро муж. Деце нису имали, па јој је самоћа често тешко падала. Повремено је добијала и социјалну помоћ, у току зиме, а лети је радила у надници по селу да преживи. Није бирала послове, ишла је у бербу вишања, малина, шљива... Цео дан је радила само да заради 500 до 1.000 динара. Од зараде из бербе вишања средила је шупу, да има зими где дрва да стави, а од ове наднице је требало да поправи плафон, који се недавно срушио изнад њеног кревета и повредио јој ногу. Плашила се да се туглара не сруши када падне снег, јер нема куд, а новца није имала, па је морала у надницу - прича комшиница Милена Рашић, чији је теча Александар Беговић из Крушевца погинуо са Добрилом. Она каже да се Добрила јавила телефоном једној комшиници дан пре трагедије и рекла јој да долазе у петак. Али, судбина је хтела другачије...

- Била је вредна, радна, поштена и искрена, живела је на ивици егзистенције и није имала струју. Када добије социјалну помоћ, прво је увек вратила шта дугује, па оно што остане је за њу. Пре поласка позајмила је 5.000 динара да има да оде у надницу. Сирота жена, отишла је да заради неки динар да преживи, није заслужила да јој се тако нешто деси - додаје комшиница Зорица Ђорђевић.

Даља рођака Весна Милошевић каже да су Добрилу одбили за социјалну помоћ за наредна три месеца, па је морала у надницу. Добрила је имала брата у Београду, али мештани Грејача још увек нису успели да ступе у контакт са њим.

- Уколико се нико од ближе родбине не јави, сахранићемо је ми, комшије из села, ту на сеоском гробљу, крај супруга - рекле су комшије.