Осврт: У ишчекивању избора VI

Коме је овде добро? Пензионерима, најпре. Пензије у Србији никад нису биле веће. Лично сам чуо у тв дневнику. Изјавио премијер! Дакле, они злонамерни који истичу да две трећине пензионера у Србији примају пензије мање од двеста евра, и по томе сматрају да је то јад и беда, нису у праву. Одговорно тврдим да пензије у време Јосипа Броза нису биле двеста евра. Многи у Србији мисле да се у време тог Броза лепо живело. Нисам од таквих, али понављам, можда су реално пензије у оно време биле веће него данас, могло је више материјалних добара да се купи, да се плати више услуга, најпростије од пензије се могло живети. Ипак, у време Броза нико није имао пензију од двеста евра. Ни сто, па ни мање од сто евра, ако ћемо право!

Краткотрајна владавина Анта Марковића била је период најлагоднијег живота на простору бивше Југославије. За једну „чрвену“ од Бугара, Руса или Пољака на свакој градској или сеоској пијаци, неретко и у властитом дому, могло је да се купи мноштво електричних  апарата и кућних потрепштина. Па ни тада, у оно срећно време, из данашње перспективе време изобиља, ниједан пензионер није примао сто или више евра пензије. Пензије су биле око 600 ДМ, у динарској противвредности!

Сељацима, такође, цветају руже. Јесте да су им смањене дотације државе по хектару земљишних усева за три пута. Од 12.000 хиљада на четири хиљаде динара по хектару! Мало ли је? Приближно 33 евра. Мање вишеструко него у Европи, која нема алтернативу, али ми убрзано стижемо Европу. И није свуда у Европи исто. Сељацима на Гренланду, у Лапонији, Азербејџану ништа боље није. Немојмо увек да се хватамо за Немачку, Шведску или Холандију. Европу чине и поменути Азербејџан, Молдавија, Грузија. Одавно се по стандарду не меримо више с Албанијом, Македонијом или Црном Гором, међутим нису само ове економске велесиле Европа. Засад смо равноправни с оним другим европским такмацима!

Здравство, просвета, војска, службе безбедности, државна управа, све то функционише у најбољем реду. Има, наравно, и у тим службама незадовољних. Кочничара напретка. Но, то је шачица. Малобројни су то. Огромна већина мукотрпно ради и ствара да имамо управо ово што имамо! Понављам: мало ли је?

Не треба заборавити ни углед који уживамо у свету. Некад смо били гарант мира на Балкану, фактор стабилности, а шта смо данас, нисам сигуран. Вероватно егзотика! Земља јефтине радне снаге. Одани пријатељ Европске уније. Ми њима пријатељи, они нама поглавља. Ту је и Заједница српских општина на северу Косова. Само што није заживела. Па онда пријатељске везе с братским државама попут Хрватске, Федерације БиХ, с Црном Гором, такође. Не зна се у којој се од ових држава Србин лепше и комотније осећа. И као туриста, то јест посетилац, а тек ако као Србин живи тамо!

Гласачи на предстојећим изборима морали би да уваже све успехе оних странака које су допринеле овом благостању. И да их награде својим гласом. Исто тако би требало уважити братске односе једне од српских коалиција које одржавају с Руском федерацијом. Русија се увек понела пријатељски, братски и заштитнички према својој милој Србији. То најбоље, изгледа, разумеју социјалисти и јединствени Срби. Лидери ове коалиције непрекидно понављају оданост Русији, високо цене руску помоћ, чак се на промоцијама својим присталицама обрате и на руском језику. А недавно, пре само недељу-две баш ти верни руски савезници у Скупштини Србије подржали су споразум Србије с Нато пактом. Споразум о сарадњи, како се то еуфемистички приказује у независним медијима!

Иначе странке у предизборној кампањи сете се свакога ко им може донети глас. Тада нарочито порасте брига о пензионерима, о старим и изнемоглим лицима, инвалидима, нарочито. Сете се страначки прваци незапослених, али и оних запослених. Посећују сеоска домаћинства, школе и универзитете, мада нерадо, вртиће, фабричке  хале. Не знам зашто не посећују спортске манифестације? Која је то лепота када се појави страначки првак, или актуелни министар, премијер или чак и председник државе на фудбалској, кошаркашкој или утакмици у ватерполу!  Народ га дочека с одушевљењем и без телевизијске шминке и дотеривања најдиректније чује шта тај исти народ мисли о њему. Нису чудни само путеви Господњи. Путеви политичара такође нису потпуно разумљиви!

Миодраг Тасић