Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Одлазак великана

rss

20.05.2014. Миодраг Тасић

Србе не може ниједна несрећа да заобиђе. Још увек траје борба с воденом стихијом у Србији, Босни, Хрватској. И управо у данима непрекидне битке за животе људи, за одбрану стоке, кућа, покућства, мостова и саобраћајница, плодне земље, некако тихо и неочекивано отишао је вероватно највећи међу живим Србима; књижевник и политичар Добрица Ћосић.

Одлазак великана

Неочекивано иако је „горостас из Велике Дренове“ зашао у 93. годину живота. Има ту некакве симболике. Човек који је најбоље описао многобројне српске несреће и расколе, падове и катаклизме, склопио је очи док се још једна таква несрећа одвија над његовим народом. Највише величан од свих српских писаца, али исто тако и оспораван. Проглашаван националистом, бољшевиком, касније задртим комунистом, демократом и аутократом, често истовремено, назадњаком, геџом и сличним епитетима.

Чињеница је да је Ћосић најтиражнији српски писац, да су тиражи појединих његових дела достизали и стотине хиљада примерака! Оно што је Толстој за Русе, Добрица Ћосић је за Србију. Ово је констатација бројних књижевних критичара и самих писаца, од којих већина нису били превише добронамерни према Ћосићу!

Више од седам деценија Ћосић ствара књижевна дела, али и креира историју. Многи његови сународници му не опраштају учешће у партизанима, као ни послератну улогу комунистичког првоборца. Другима смета његов национални рад. Трећи су алергични на улогу „оца нације“ којом је Ћосић почашћен од доброг дела интелектуалне јавности у Србији. Французи не мрзе Сартра, Камија или Андре Жида због своје комунистичке прошлости. Пабла Пикаса нико неће оспорити због комунистичке припадности. Кнут Хамсун је задрти нациста. Робијао је због својох идеја и нацистичког деловања. И никада се није одрекао нацизма. Али то не значи да га Норвежани ниподаштавају. Као што ни Немци не одбацују Гинтера Граса чак ни када је признао своје учешће у Хитлеровој омладини!

Аутор овог текста је пристрасни монархиста и комунизам сматра великим злом за српски народ. Међутим, у освит другог светског рата идеје комунизма су биле врло привлачне и широко прихваћене код омладине и интелектуалног света. У Совјетску Русију се гледало као у спасиоца поробљеног, експлоатисаног света. И ко не би са двадесет година подржао идеју о социјалној једнакости, равноправности, бољем животу? И то у друштву у коме су жандари повремено вежбали руку над простим сељацима, где су лихвари и ратни забушанти били прве личности а ратни инвалиди с Карађорђевом звездом на грудима просили на улици. Највећа хероина Првог светског рата, Милунка Савић, хлеб је зарађивала као чистачица у банци. Краљ Александар је примао и унапређивао Хрвате, бивше аустро-угарске официре, а ниједном се није удостојио да сретне Милунку Савић!

Добрица Ћосић је већ првим романом, „Далеко је сунце“, узбуркао књижевне прилике у послератној Југославији. То је био први ратни роман који је одударао од уобичајених клишеа. После тога написао је довољно за опус макар десет добрих књижевника. Али да је написао само роман „Време смрти“, опет би био један од највећих у српској литератури. И ма колико да је бежао од улоге политичара, од судбине се не може побећи. Био је ближи Миловану Ђиласу него Титу. Написао је најпрогресивнији Програм Савеза комуниста. Најлибералнији у комунистичком свету. Побунио се против хајке на Александра Ранковића. 1968. критиковао је национализам у комунистичкој партији и посебно раскринкавао шиптарски сепаратизам. Тада је и напустио Савез комуниста. Био је оснивач прве опозиције у Југославији. Преко одбора за заштиту људских права и мисли помагао Туђману, Изетбеговићу, Шешељу... Некима је буквално дао хлеб да једу. Одбио је Титову понуду да буде у власти. Није прихватио ни предлог Вили Бранта да предводи југословенску демократску опозицију. Међутим, прихватио је понуду Милошевића да буде председник Савезне републике Југославије. Хтео је да спаси што се спасити могло, у опет једној страшној и несрећној ситуацији под санкцијама, изопштени од света и са непрекидном претњом ратом и самој Србији. Док су Срби у Хрватској и Босни и Херцеговини били на путу да им се понови усташки погром.

После се Милошевић обрачунао с Ћосићем преко својих јуришника у облику Шешеља и његових поклисара. Добрица Ћосић је до краја живота имао шта да каже. И његов се глас далеко чуо. Добио је све највеће књижевне награде у Србији и Југославији. Први је добио награду „Пушкин“ у Москви за изузетне заслуге у књижевности. „Време власти“ у Швајцарској је проглашен за један од најбољих седам романа у Европи. Превођен на све значајније светске језике. Три пута номинован за Нобелову награду, коју није добио због епитета националисте, којим су га управо националисти крстили.

Добрица Ћосић се „имао рашта и родити“.
 

Миодраг Тасић
Миодраг Тасић


# Толстој Миодраг Тасић саобраћај Добрица Ћосић Милунка Савић
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима