Новости: Вронски погинуо у Горњем Адровцу

УОЧИ обележавања 137 година од погибије најпознатијег руског добровољца у Српско-турским ратовима 1876. године, пуковника Николаја Николајевича Рајевског, алијас Вронског из Толстојевог романа "Ана Карењина", покренута је иницијатива о подизању споменика у порти цркве Света Тројица у Горњем Адровцу, изграђене на месту погибије Рајевског, који би требало да носи назив "Рајевски, Вронски, Ана Карењина".

"ШАРЕНА ЦРКВА"
НА месту где је издахнуо пуковник Рајевски, грофица Марија Рајевска, супруга Николајевог брата Михајла, подигла је спомен-цркву Св. Тројица, идентичну оној у Украјини у којој је Николај крштен. Земљиште за цркву, која је, иначе, освећена 1903. године, купила је краљица Наталија Обреновић. Због жуто-вишњеве боје, народ је још назива и "шарена црква".

Ову, једну у низу сличних идеја, представило је Друштво српско-руског пријатељства у граду на Моравици, чији је циљ да се у Србији и алексиначком крају створи српска Верона.

- То би био споменик који би представљао уметничку синтезу љубави и почасти српским и свим другим добровољцима, али и значајан сегмент у развоју туризма и економије овога краја - каже Горан Живадиновић, један од покретача ове иницијативе и пионир у развоју сеоског туризма у алексиначкој општини.

Познато је, додаје Живадиновић, да је Адровац "брдо костију" руских добровољаца, а да је роман "Ана Карењина" најпровођеније уметничко штиво после Библије.

- Наша је жеља да све те сегменте повежемо у једну целину подизањем споменика - каже Живадиновић.

Поред цркве је споменик на коме пише: "Руски пуковник Никола Рајевски, у борби са Турцима погибе на овом месту 20. августа 1876. године". Ту је и руинирана школа за коју су постојали многи планови, а посађен је и дрворед са липама и то је све, уз хумку у Ђунису, што подсећа на Рајевског. Службе Божје у овом храму обављају се неколико пута годишње, а посете су најбројније на дан годишњице.

Према пројекту, изградња споменика коштала би око 30.000 евра, али иницијатори, бар за сада, нису обелоданили ко би то финансирао. А, предлог је да га изведе уметнички вајар из Даља, Борис Стапарац, јавности познат као аутор споменика Рокију Балбоу у Житишту.

Иначе, већ деценијама се провлаче разне идеје како да се Горњи Адровац и комплекс око цркве учине не само привлачнијим за туристе из целог света, поготову из Русије и Украјине, већ и стециште научних скупова на којима би у центру били Рајевски, Толстој... О томе се разговарало на бројним скуповима поводом обележавања сваке годишњице од погибије Рајевског, а за последње три деценије није било руског амбасадора који није посетио Адровац, да би им се нешто касније придруживале и колеге из Украјине и Белорусије. Међутим, осим реконструкције цркве и делимичног оплемењивања порте, није се даље одмакло.

Најновија иницијатива из Алексинца, иначе, само се надовезује на идеју групе интелектуалаца и бизнисмена, која је лане у Београду основала "Фондацију Вронски - Рајевски-Ана Карењина", чији је циљ, како је тада речено, да промовише бренд Вронски-Рајевски у Србији, региону и свету.

- Као што је Верона у Италији град љубави, захваљујући Шекспиру и његовим јунацима Ромеу и Јулији, желимо да на сличан начин то постане овај крај због Лава Толстоја и његовог јунака Вронског и Ане Карењине - истиче професор др Србобран Бранковић, један од оснивача Фондације.

Према његовим речима, научно је доказано да је Толстој у лику Вронског описао судбину Рајевског, јунака-добровољца погинулог у Горњем Адровцу бранећи слободу Србије.
Поменута Фондација је већ обезбедила и пројект, који би, додаје Бранковић, иностраним и домаћим капиталом требало снажно да покрене привредне, туристичке, културолошке и друге потенцијале у овом делу Поморавља. Интересаната има, а шта ће на крају испасти, видеће се.

Пуковник Рајевски је погинуо у Горњем Адровцу од турског куршума 20. августа 1876. године, а последње речи пред бој су му биле: "Ако погинем, тело ми пренесите у Русију, а срце оставите у Србији". Војници су га сахранили у порти манастира Свети Роман у Ђунису, да би касније његова мајка Ана Михајлова тело пренела и сахранила у селу Разумовка у Украјини. Постоји предање да му је срце остало сахрањено у порти поменутог манастира где и данас постоји хумка без икаквог обележја.