Напредно пропадање града Алексинца

С обзиром на вишегодишњу агонију овог града на Моравици, није било тешко саставити просте чињенице у вишеминутно образложење за које ће се додуше, касније испоставити није довољно појединцима да схвате, да бахаћења општинских функционера према овој претежно пољопривредној општини велике површине никоме сем њима самим не иду на руку.

Међутим, то није најјача и најисплативија “грана привреде” у овом месту. Оно по чему је Алексинац, нажалост, познат у јавности јесте производња и пуштање у промет дроге, насилничко понашање каквог највероватније нема у тој мери по “метру квадратном” нигде у Србији а и шире. Довољно је само претражити најчитанија новинска издања са тагом “Алексинац” и на недељном нивоу добијате огромну количину информација из рубрике Хроника. Узмимо пример само појединих медија: Б92, Блиц, Јужне вести, Танјуг, итд.

Да не ширимо причу даље, постоји прегршт вести о криминогеним активностима које се годинама уназад дешавају у Алексинцу, на недељној бази, а полиција (пред новоизабраним начелником СУП-а је огроман посао али и неповерењу у рад његових досадашњих колега и претходника) и суд (који је готово да нема никакав кредибилитет и моћ) немоћни су или једноставно појединци који су на позицији да то ураде немају претерану жељу да било који законски пропирасни посао успешно приведу крају.

У међувремену, природне непогоде погађају све ћешће пољопривредно земљиште широм 60-70 села на којима је уложен сав новац људи који на њима живе. С обзиром на лошу економску ситуацију и слабију свест људи о значају осигурања (незгодна чињеница је и што се сваки усев мора посебно осигурати), последњим невременом су у пропаст отишле тоне пшенице коју је ускоро требало овршети, кукуруз који још није ојачао да би могао да преживи, паприке која је тек посађена и сл. Класичним али и несвесним спиновањем медија углавном је изостао извештај о штети која се, додуше, не може поредити са обреновачком, параћинском и сл. услед скорих поплава, али по важности за људе који у алексиначкој општини живе – може. А у то време, национални медији брује о општинском “чипованом” WC-у од 30 000 евра.

Упоредо са тим се и завршава улица који спаја град са Алексиначким рудником целих 5,6 или више година, “реновира” простор око Дома културе где се на основу цене материјала којим се поплочава може рећи да је то злато, купује сваке недеље нови ауто за по једно градско предузеће, запошљавају нови страначки кадрови, игноришу вапаји за противградним ракетама (што би Урош рекао “нежне гузе се возе Пајерима уместо нпр. Ладама”), спушта критеријум за избор директора локалне ТВ на средњу школу, па и водитеља има неписмених, а множе средства за, испоставиће се, страначку телевизију)… Све то, али и много више можете прочитати на једином независном електронском медију из ове општине.

Алексинац више није град српских радикала. Сад су променили име. Као што и сам парадокс назива и реалног стања ствари када је у питању господарска странка указује, спрдају се са нама. А људи као да су изгубили снагу да се против истих више боре. Питање је само шта ће се десити кад свима прекипи. До тада, добродошли у град Србије са највише регистрованих наркомана по броју становника.

http://srbijapress.org/napredno-propadanje-grada-aleksinca/

http://nenapredan.blog.rs/blog/nenapredan/generalna/2014/07/17/napredno-propadanje-aleksinca