Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Најлакше је слегнути раменима и кукати како ништа не може да се промени

rss

10.03.2019. Лост Алексинац

Преносимо у целини колумну која је објављена на Фејсбук страници Лост Алексинац.

Најлакше је слегнути раменима и кукати како ништа не може да се промени

Претпостављамо да већина вас која прати страницу зна о протестима који се одржавају, као и то да се од прошлог петка одржавају и у Алексинцу. Стога, решили смо да је неодговорно да као страница ћутимо о томе. За почетак, нисмо политичка страница. Од почетка се зна шта представљамо. Ови протести (бар њихова садашња форма) представљају управо то! Реално, сви знамо у каквом Систему живимо! Такав Систем јесте креиран раније, али данас достиже, рекло би се, свој врхунац.

Од почетка рада странице покушавамо да ствари не ''улепшавамо'', већ да Алексинац прикажемо онаквим какав стварно јесте, дакле ни као ''рупу'' ни као неки град са презентације општине на ''Хепију''. Алексинац јесте једна добра слика садашње ситуације у земљи. Без улажења у дубљу проблематику, сви видимо реалност! Сви знамо, иако неки од нас тад нису ни били рођени или су били клинци, колико је фабрика овде угашено. Знамо за случајеве наших родитеља, пријатеља, комшија који су ментално пукли након што су остали без послова које су радили деценијама. Од истих тих родитеља настали смо ми, да покушавамо да у мутним водама пронађемо себе, и испливамо неукаљани. Знамо и какве је све сјајне ликове дао овај град али и какву подршку (ни)су имали на том путу, али исто тако знамо и какве њушке седе по разним местима у општини и државним предузећима. Добро знамо, јер се у малом граду све добро зна и нема фолирања.

Знамо и да је Алексинчанима наметнута ЈЕДНА фабрика за коју се грабе као за хлеб и зејтин деведесетих, знамо да је ''грамер'' најчешћа реч која се у свим облицима реченице хиљаде пута изговори у Алексинцу. Знамо да је Систем уређен тако да је постоји једна шанса да се ''умуваш'' на неко радно место, а то је чланство у владајућој партији Система, била она из претходне или садашње власти. Они који држе до свог достојанства, трпеће притиске од стране забринуте фамилије, душебрижне савете и навођење примера разних који су ''савили кичму, ал' шта им фали''.

Постало је друштвено прихватљиво, штавише одговорно, да се учланиш у странку због посла! Некад се о томе ћутало јер је људе било срамота, данас то више није ни јавна тајна, већ општеприхваћена чињеница. Морална начела постала су оно што ти је наметнуто од СНС-а, у супротном ти налепљују неке од етикета којима баратају.

Она деца која имају достојанство, самопоштовање, образовање и морална начела, препуштени су томе да се ''сналазе'' спајајући цевчице по Словачкој, радећи грађевину по белом свету, предавајући Енглески преко интернета, конобаришући у кафићима или чекајући тикет на енглеску трећу лигу. Нажалост незанемарљив број њих живи у илузији да им је супер.

Сматрамо да су ови протести један веома позитиван помак. У ситуацији у којој су медији под невиђеном блокадом, људима свесно убачена параноја па из страха понижавају себе, када су они које смо зајебавали у школи дошли на функције а паметни момци чаме и пропадају, протести су неопходни! Сваки Систем најбоље се одржава на страху. Зато је овај толико јак. Они који су на позицијама свесни су својих неквалитета или ''ружне прошлости'' и то је извор њихове послушности, а људи застрашени вестима и повратком у ''црна времена'' грчевито се хватају за мрвице које им додељују. Тај страх мора да се искорени. Неће ови протести одмах донети боље дане, нити неку одмах видљиву промену Система, али хоће рушење страха у људима. А од тога мора да се крене!

Зато је битно да се крене са мртве тачке. Јер људи у страху не воле да се експонирају, али чим осете назнаку слободе, покушаће да је ухвате и они. Као кад у градском аутобусу неко пијан почне да малтретира неко дете. Сви ће да ћуте и праве се да не виде шта се дешава, али чим први реагује и дигне се галама, сви прилазе и дижу глас. Тако је и са протестима. Страх се из људи не искорењује ођедном, нарочито кад је дуго усађиван у њих.

Истину треба рећи увек! Најлакше је слегнути раменима и кукати како ништа не може да се промени. Такав став заправо је изговор за кукавичлук. Зато, ког год да сте опредељења, левичарског, десничарског, или неког између... Овде није реч о томе! Није време за те поделе, јер врх Система превише јако повлачи границу између оних који су на његовој страни и оних који нису. Касније се то прелије са врха на обичан свет, па се сада подела види и међу људима на улици. Ако сте са друге стране границе, онда нема разлога да се не борите! Хајдемо барем да пошаљемо поруку онима на страни Система, уцењени својим изборима у прошлости, да је време да сви заједно престанемо да робујемо страху!

Други протест у Алексинцу је у петак у 19 испред Дома културе! Имамо прилику да покажемо да нисмо сви заражени страхом, полтронством и паранојом! Зашто да је не искористимо!?

Текст је објављен 28. фебруара на страници Лост Алексинац


# Алексинац Грамер протест 1 од 5 милиона Лост Алексинац
#1od5miliona @


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима