Милева Марић Ајнштајн

Постоје тврдње да је она допринела раним Ајнштајновим радовима, али је степен њеног учешћа у открићима непознат и предмет је бројних полемика.

Биографија

Милева Марић је рођена у богатој породици у Тителу у Војводини (тада део Аустроугарске) као најстарија од троје деце у породици официра аустроугарске војске. Приликом рођења Милеви је ишчашен кук, тако да јој је лева нога била краћа. Убрзо након њеног рођења, њен отац је завршио војну каријеру и добио је посао у суду у Руми, а касније у Загребу. Милева је имала млађу сестру Зорку (1883—1938) и брата Милоша (рођеног 1885.) У Руми постоји кућа где је породица Милеве Марић живела од 1877. до 1892. године. Породична кућа Милевине породице постоји у Новом Саду, Кисачка 20, и под заштитом је државе.

Образовање

Милева је 1886. године кренула у женску гимназију у Новом Саду, а 1888. је прешла у гимназију у Сремској Митровици, где је матурирала 1890. као најбоља у разреду из математике и физике. Од 1890. је похађала Краљевску српску школу у Шапцу. Када се преселила у Загреб, добила је специјалну дозволу да би ишла у школу у коју су ишли само дечаци.

У лето 1896. уписала је студије медицине на Универзитету у Цириху. У октобру се пребацила на Државну политехничку школу на студије математике и физике. Она је била тек пета жена која је била примљена у ову школу. Један он њених колега на предавањима из физике је био Алберт Ајнштајн, који је тада имао 17 година. Прве две године студирања су биле врло успешне за Милеву. Један семестар је провела у Хајделбергу. Док је била одсутна дописивала се са Албертом, који јој је написао да му недостаје. У Цирих се вратила 1899. и њихова веза је планула. Милевини родитељи се нису противили тој вези, пошто су знали да су њене шансе за брак биле мале због њене болести. Међутим, Ајнштајнови родитељи су се противили јер је била старија од њега 3 и по године и није била Јеврејка.

Упркос обећавајућем почетку студија, Милевин успех је почео да слаби. У лето 1900. није положила своје завршне испите. Иако је и Милевин и Албертов просек био мањи од потребних 5,0, Албертов просек 4,9 је био заокружен на 5,0, али за Милевиних 4,0 је највише заслужна слаба оцена 2,5 из теорије функција. Ајнштајн је дипломирао и отишао кући за распуст. Милева је остала у Цириху, радећи као лабораторијски асистент и припремала се да поново изађе на испите. Милева и Алберт су се поново састали на језеру Комо. Неколико недеља касније Милева је открила да је трудна, а у јулу 1901. је опет пала на испитима. Те јесени Ајнштајн је добио слабо плаћени посао наставника на замени у Шафхаузену.

Брак са Ајнштајном

У Новом Саду, крајем јануара или почетком фебруара 1902. Милева је родила кћерку Лизерл. У својој 27. години, са незавршеним факултетом и ванбрачним дететом, почела је да се осећа као срамота за породицу. У међувремену, Алберт је у добио посао у патентном заводу у Берну. Алберт и Милева су се венчали у Берну 6. јануара 1903. Неко време пре венчања Лизерл је оболела од шарлаха. Није познато да ли је умрла или је дата на усвајање. Када се Милева придружила Алберту у Берну, дете није било са њом. Њихов брак је функционисао тако што је Алберт шест дана недељно проводио у патентном заводу, слободно време је посвећивао физици, а Милева је покушавала да се носи са губитком детета и неуспехом на факултету. Ипак, брак је кренуо на боље како је Алберт добио повишицу и рођењем сина Ханса Алберта. Ајнштајн је 1905. објаснио фотоелектрични ефекат, a 1908. је добио лиценцу за рад на универзитету у Берну. Следеће године је дао отказ на Универзитету у Берну и патентном заводу и прихватио је место ванредног професора теоријске физике на Универзитету у Цириху.

Ајнштајн је почео да се дописује са рођаком у коју је био заљубљен као дечак, па је брак са Милевом запао у кризу. Да би покушали да превазиђу проблеме, отпутовали су на одмор. Њихов други син Едуард је рођен 1910.

Следеће године, Алберт се са породицом преселио у Праг, где је постављен за редовног професора на Универзитету Карл-Фердинанд. За Милеву је овај прелазак био тежак; као Српкиња је била осетљива на напетости између немачких и чешких националиста, са којима са као Словенка идентификовала. Ајнштајн се 1912. вратио у Цирих, што је био потез за који је Милева веровала да ће ојачати њихов брак. Ипак, Алберт је пронашао новог сарадника за математику Марсела Гросмана. Такође се однос са рођаком, Елзом Левентал, претворио у љубавни. Ова криза је дошла у пролеће 1914. када је Алберт прихватио положај сталног члана престижне Пруске академије наука, као и место редовног професора на Универзитету у Берлину. Милева је испочетка одбила да прати Алберта, пошто је Елза живела у Берлину, али су се ипак преселили. Алберт је направио списак наредби за Милеву, са заповестима као што су „одговарај ми само када ти се обратим“. У јулу 1914, дан пре избијања Првог светског рата, Милева је спаковала ствари и вратила се са децом у Цирих.
Алберт је остао са Елзом и довршио Општу теорију релативности. Године 1916. је затражио развод од Милеве, која се разболела од овог захтева. Док је Милева била болесна, њена млађа сестра Зорка се бринула о деци, али је на крају због бриге за сестру доживела нервни слом, па је следеће две године провела у психијатријској клиници. Милева је коначно пристала да Алберту пружи развод 1918, а Ајнштајн се сложио да Милеви да новац од било које будуће Нобелове награде. Званично су се растали 14. фебруара 1919, а Алберт се оженио Елзом 2. јуна 1919. Те године, савијање светлости у гравитационом пољу за време помрачења Сунца је било главни доказ за Општу теорију релативности, што је Ајнштајну донело светску славу.

Након развода

Тешко оболела сестра Зорка је доживела још један нервни слом, а претходно је запалила велику количину новца својих остарелих родитеља у Новом Саду. Милевин отац Милош је 1922. умро од можданог удара, а Зорка је законски проглашена неспособном.

Иако је постао славан због теорије релативитета, Ајнштајн је Нобелову награду за физику добио за објашњење фотоелектричног ефекта. Ајнштајн због путовања није присуствовао додели награде, па му је шведски амбасадор тек 1923. доделио награду, а Алберт је новац препустио Милеви. Милева је уложила новац у три стана у Цириху, као и за негу млађег сина Едуарда, који је 1930. оболео од шизофреније. Ова деценија је за Милеву била јако тешка: Алберт и Елза су због нациста емигрирали у Сједињене Државе, Милевина мајка је умрла на дочеку нове 1935. године, а сестра Зорка је умрла 1938. године. Старији син Ханс Алберт је са својом породицом 1938. емигрирао у Сједињене Државе, где је њен најмлађи унук Клаус Мартин умро у року од неколико месеци.

Милева је због дугова насталих због Едуардове болести морала да прода две куће, а претила је опасност да остане и без треће, па се обратила Алберту за помоћ. Ајнштајн је преузео власништво над кућом, али ју је 8 година касније изненада продао за 85.000 швајцарских франака, под условом да купац дозволи Милеви да остане у кући. Међутим, на дочеку Нове године, Милева је изненада добила званично обавештење да је њен најам истекао. Један пријатељ јој је покушао продужити боравак и откривено је да је купчевих 85.000 франака случајно уплаћено на Милевино име. Алберт је захтевао да му Милева врати новац и претио да ће избацити Едуарда из тестамента.

Тог пролећа Милеви је позлило током једног Едуардовог насилног напада, и онесветила се. Умрла је у болници три месеца касније, 4. августа 1948. године и сахрањена је на циришком гробљу Нордхајм. За њен гроб шира јавност је сазнала 2004. године заслугом Петра Стојановића, оснивача Меморијалног центра „Никола Тесла“ из Санкт Галена.[3] Након пет година, 14. јуна 2009. године, освећењем и откривањем спомен обележја представници Републике Србије први пут су званично одали почаст Милеви Марић-Ајнштајн.

Извор:  Wikipedia