Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Милена Николић: Мој пут до "Google"

rss

03.06.2016.

О томе колико је важно сањати велике снове и бити упоран у својој намери говоре бројни примери успешних људи.

Милена Николић: Мој пут до "Google"

Једна млада Алексинчанка је захваљујући својој амбициозности и вредном раду остварила оно о чему сањају многи млади људи широм света - постала вођа софтверских тимова у Гуглу и не намерава ту да стане. Како она каже: То је тек почетак!

Милена Николић је успешна млада жена која је завршила Математичку гимназију у Нишу, а потом је дипломирала на Електронском факултету на смеру Рачунарство и информатика са просеком 10,00. Од стране нишког Универзитета добила је награду Сребрни знак као најбољи дипломирани студент у 2007/2008. години на пољу техничко - технолошких наука. Њена упорност отворила јој је врата највећег интернет претраживача - Гугла.

Она сада живи Лондону са дугогодишњим партнером и полако остварује свој најлепши сан. Овом приликом са нама је поделила свој пут до Гугла и како њен живот сада изгледа.
 
Каква су била твоја интересовања од малена? Шта си посебно волела и радила у слободно време? У коју си школу ишла, који ти је био омиљени предмет?

Волела сам све и свашта као мала - пуно тога сам хтела да пробам. Била сам један од оних иритантних клинаца који иду на све додатне наставе, секције, активности и такмичења :). Тек са 14-15 година сам кренула да се оријентишем на математичко-техничке предмете, јер је ту било више изазова, па сам због тога и уписала средњу Математичку гимназију у Нишу.

Како си одлучила да се бавиш програмирањем и упишеш Електронски факултет?

После средње ми се чинило да Рачунарство има највише преспективе од свих математичко-техничких занимања, зато сам уписала смер Р на Електоници. Задовољна сам том одлуком и из ове перспективе, мада да сам одрасла у некој екеномски развијенијој земљи могуће је да бих студирала математику и тражила посао у финансијском сектору. А после факса програмирање је био јасан избор - креирање софтверских производа је супер занимљиво из више разлога.

Да ли си маштала о томе да одеш из земље или си желела да останеш?

Желела сам да одем још од средње школе. Одрасла сам у не-тако-лепим деведесетим и чак и као клинки ми је било јасно да ту неке ствари нису како треба. У току факса сам доводила ту одлуку у питање пар пута, због породице, пријатеља а и зато што у Србији сада има ок послова за прогамере. Одрастање у Србији ме је обликовало и увек ћу на неки начин бити везана за све тамо, али сам на крају ипак хтела да пробам нешто другачије. Била сам жељна другачије друштвене климе, културе и бољих пословних прилика.

Реци нам из свог примера, у којој мери наш факултет пружа адекватна знања? Да ли је неопходно усавршавање са стране? Да ли си морала да се едукујеш и истражујеш самостално?

Наш факултет дефинитивно пружа адекватна знања, наставни програм је у складу са најбољим светским универзитетима. Постоје ту друге ствари које нису баш како треба, нпр. мотивација и посвећеност процента студената а и професора, критеријуми и начини провере знања, теорија уместо праксе и сл, али оно што сам научила на Електронском је дефинитивно била солидна подлога. Наравно и после тога има пуно учења, јер се индустрија бави техничким темама у много више детаља. Али то је најбољи део - замисли како би живот би досадан да стално радиш једно исто и не учиш ништа ново.

Како је дошло до тога да аплицираш за посао у "Гуглу"? Да ли је то био твој циљ од раније?

У току четврте године факса сам се бацила на тражење праксе, и куцала сам на сва могућа врата. Послала сам вероватно стотине ЦВ-јева, попунила стотине пријава и одрадила десетине интервјуа. Добила сам неколико понуда, од чега је она у Гуглу била најзанимљивија, а још и у Лондону - мом граду снова. После праксе сам добила понуду за сталан посао. Седам година касније пуно тога се променило, али не компанија и град, што није случајност

Опиши нам како су изгледали твоји почеци у компанији до данас. Колико ти је било потребно да би се прилагодила?

Почела сам као Софтвер инжењер. Мислим да сам се релативно брзо уклопила и у року од пар месеци већ била продуктивна. У почетку сам учила са сваким новим задатком и све ми је било фасцинантно - како се дизајнирају производи, како се организују тимови, како раде комплексни технички системи и на колики број корисника утиче свака моја линија кода. После неких 18 месеци је дошло прво унапређење, па после годину-две јос једно, после чега сам почела да водим тим. Мислим да сам тек у том тренутку сконтала да нисам више почетник.

Да ли си иког знала у Лондону? Сигурно се јављала носталгија. Како си излазила на крај са тим? С обзиром на то да ниси могла стално да долазиш у Србију.

У Лондон сам се преселила са својим дугогодишњим партнером, тако да није било усамљености. Обоје смо то желели и кроз све заједно пролазили, што нас је ојачало и као појединце и као пар. Модерним технологијама смо стално у контакту са најближима ну Србији, тако да је 1-2 посете годишње довољно да се носталгија држи на безбедној удаљености.

Када погледаш сада своју каријеру, да ли можеш да кажеш да си остварила оно о чему си маштала као девојчица? Да ли си испуњена и срећна? Какви су твоји даљи планови?

Као девојчица нисам имала неке специфичне амбиције у вези каријере, углавном зато што нисам имала примере око себе да бих могла да знам како то уопште функционише у компјутерској индустрији. Из ове перспективе јако сам задовољна где сам сад, али немам намеру да успорим. Посао ми је јако битан део живота, то је нешто што ме интелектуално испуњава и чини срећном - посебно препаметни људи и занимљиви проблеми са којима се срећем сваког дана.

Тренутно сам Менаџер инжењеринга и водим 3 тима и 18 инзењера. Желим да останем на тој позицији још пар година - из ове перспективе не могу да замислим ништа занимљивије од грађења срећних и продуктивних софтверских тимова, креирања производа које корисници воле и интеграције кул технологија. У Гуглу има неограничених могућности за напредовање са том позицијом, али ако ми пењање уз корпоративну лествицу досади постоје и друге ствари које делују занимљиво - стартупс, вентуре цапитал, консалтинг итд.

Да ли би се икада вратила овде? Колико се разликује твој садашњи начин живота од оног како људи овде живе?

Из ове перспективе не планирамо да се вратимо. Увек има оног “можда једног дана”, али тренутно не размишљамо озбиљно о томе. Има пуно разлога за то - могућности за каријеру, узбудљивост живота у Лондону, стабилност у уређеној и богатој земљи. Пуно тога нам делује лакше, лепше или занимљивије овде.

У једном интервјуу си рекла да планираш да путујеш, када ти се за то укажу могућности. Да ли си посетила нека места у међувремену? Која је земља коју би желела да посетиш, па и у њој да живиш?

Јесам, доста сам путовала у задњих пар година и пословно и приватно. Само у току 2015-е сам посетила 4 континента, а за пар недеља крећемо и на пети - у Бразил и Аргентину. Омиљене дестинације које сам до сад обишла су Јапан, Шри Ланка и Хаваји, а још увек имам дугу листу места до којих желим да стигнем.

И даље сам заљубљена у Лондон али ако будем морала да живим у другом граду то би био Њујорк (зато што је млађи брат Лондона, Сан Франциско (због каријере и Силицијумске Долине), а можда и Берлин или Токио.

Пошто волиш да путујеш, претпостављам да волиш да сазнајеш о другим културама и да учиш њихове језике? Које стране језике говориш?

Говорим само енглески и српски. Учила сам и француски и шпански, али сам одустала после пресељења у Лондон. Тада сам сконтала да учење језика на курсевима и по школама не може да се упореди са квалитетом језика који се стиче животом у страној земљи.

Шта је оно што те опушта и како проводиш своје слободно време?

Дуге шетње и изласци по Лондону, гледање Нетфликса и уређење ентеријера, односно планирање како да преуредим свој стан и башту. И планирање следећег путовања!

Кажи нам нешто о свом животу у Лондону. Шта ти се највише допада и да ли имаш неко "само своје место" на које често одлазиш?

Моја омиљена ствар је велики избор културе и забаве. Сваког дана можес да бираш између стотина позоришних представа, концерата, изложби, свирки и журки, хиљада ресторана, барова и спортских догађаја и гомиле других евент-ова у целом распону цена и стилова. Поред тога постоји велики сектор услуга за богату средњу класу, које чине живот много лакшим, нпр. једним кликом у мобилној апликацији можете наручити посету чистачице или испоруку било ког производа. Обожавам и онај карактеристични дух Лондона - тихе резиденцијалне улице са Викторијанске кућама и баштама, маркети са интернационалном храном, много зелених површина и прелепих паркова, мултикултуралност на сваком кораку итд.

Да ли је важно сањати велике снове? Кажу да су људи који сањају велике снове усамљени у том сањарењу, имају мању конкуренцију, па се ти снови лакше остварују. Да ли се слажеш са тим да се треба усудити и сањати о нечему великом?

Важно је сањати велике снове, али је још битнији напоран рад и не посустати пред препрекама. Такође није битан перфектан план, али јесте увек имати неколико опција и идеја за следеци корак.

За крај нам реци неки свој животни мото, омиљени цитат и поруку свим људима.

Изаберите партнера који ће вам бити потпуно равноправан. Живот је тако и лепши и лакши.

Кристина Митић youthnewsroom.net


# интервју Google Милена Николић информатика
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима