Манастир св. Илије у алексиначкој општини све посећенији

На међи села Тешице и Лужана у подножју обронка Великог Јастрепца, Ћурлине, налази се манастир св. Илије, подигнут у 17 веку, а обновљен пре две деценије средствима мештана –верника ових села. Спада у ретко посећених у овом делу земље, пре свега због лековитости два извора, који се налазе поред Манастира и за које се зна од “памтивека“.

Према казивању људи која се преносе с колена на колено, њихова лековитост је посебно изражена кроз побољшање вида, лечи алергију, красте, окрепљује и враћа снагу.

Овде људи не долазе само у дане сабора 2. августа, већ и током године не само да се тренутно окрепе, већ и захвате воду са извора, која је проточна и у флашама, балонима и канистрима, носе кућама. Ипак највише их је на дан великог верског празника св. Илије 2. августа. Тако је било и ове године, када се у храму на свечаној литургији, коју је служио јереј Драган Јевтић, нови старешина Тешичке парохије, окупио велики број претежно младих верника.

По завршетку свечане литургије, јереј Драган Јевтић, је пресекао и славске колаче верника којима је св. Илија крсна слава. Затим је пресекао и славски колач Ивана Ђорђевића из Тешице, који је и лане био колачар и није га пренео ником, јер није било заинтересованих. Ове године то није био случај. Када је јереј Драган питао има ли кога ко жели да преузме колач? Јавио се Саша Миладиновић из Лужана, који је преузео колач од Ивана.

НОЋ УЖАСА
Према предању које се преноси с колена на колено, манастир је својевремено, крајем седамнаестог века, саградио неки Турчин. Он је како се у народу прича, са супругом и два малолетна сина, дошао да проведе викенд, јер је тај предео био богат флором и фауном. Поред извора са хладном водом за пиће и два лековита извора. Био је прави рај за све који су тада долазили. Међутим, за Турчина и његову породицу, тај викенд је био ноћ ужаса. Преко ноћи је изненада загрмело, гром је ударио у дрво поред којег су спавали и усмртио му оба сина. На месту где су му страдали синови, Турчин је у знак сећања, подигао манастир и дао му име по св. Илији.

Иначе, како је то негде записано, овде је постојао толико јак извор, да су могла да мељу два воденична камена. Воденице није никада било, али је постојала чесма са три веома јака млаза воде, коју су људи користили за пиће, док су узгајали винограде у брдима и обрађивали имања у близини манастира.