Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Коме пријавити МОБИНГ?

rss

03.06.2015. Д. Остојић

Ако сматрате да сте жртва мобинга, злостављања на послу, онда ћете након овог текста бити у прилици да промените неке ствари.

Коме пријавити МОБИНГ?

Користили смо информације добијене са портала "У праву си".

Наводимо и неке конкретне податке, везане за контакт са организацијама које се тиме баве.

Нама најближа у географском смислу јесте Мобинг центар у Нишу.
Њих можете контактирати на емаил [email protected]

Такође, вас упућујем да о свом злостављању које доживљавате на послу обавезно обавестите медије.

Будите сигурни да ако Вашу причу обради РТС, Б92 или Блиц или Информер итд. много је већа шанса да се Ваш проблем реши.

Зато Вас упућујуем и на медијски адресар дописника телевизија и новина са простора Алексинца

http://www.aleksinac.net/kolumne/kome-pisati-o-dobrim-i-losim-vestima-iz-aleksinca.html

Злостављање на раду — опште информације

Ако те на послу неко систематски малтретира, вређа, понижава, застрашује, свађа с колегама, сексуално узнемирава, омаловажава твој рад, неоправдано ти намеће услове рада или радне задатке који не важе за друге, или ти на било који начин намерно угрожава здравље, покушава да те изолује од других колега или да те наведе да даш отказ, односно раскинеш уговор на основу којег радиш, онда си жртва злостављања на раду, познатог и под енглеским називом мобинг. Овакво понашање је забрањено и постоје различити начини заштите од њега.

Злостављач може да буде послодавац, шеф, директор, колега или група колега, а жртва може да буде појединац али и група радника.

Мобинг је и подстицање или навођење других на злостављање.

Сам израз мобинг (моббинг) долази од енглеског глагола то моб, што значи бучно навалити или насрнути у маси.

Ко може да тражи заштиту од злостављања?

Заштиту од злостављања могу да траже сви запослени без обзира на то да ли су у радном односу (запослени на одређено или неодређено време) или раде по неком другом уговору (преко омладинске задруге, по уговору о делу, волонтерском уговору, уговору о стручном оспособљавању и усавршавању…).

Како да препознаш мобинг?

Постоји правилник Министарства рада и социјалне политике у којем је прецизно описано која се врста понашања сматра злостављањем на раду. Да би неко неприхватљиво понашање заиста било окарактерисано као мобинг и да би ти као жртва могао да покренеш поступак за заштиту од злостављања, није довољно да се такво понашање деси једанпут, већ мора да се понавља. То што се колега једног дана надурио и није хтео да прича с тобом није разлог да тражиш од послодавца да те заштити од злостављања на раду или да га тужиш суду.

Ипак, постоје случајеви када можеш да се заштитиш и после само једног инцидента. Реч је о сексуалном узнемиравању. Закон о раду омогућава ти да после првог непријатног искуства на радном месту поднесеш против злостављача тужбу за накнаду штете.

Обавезе послодавца и запослених

И послодавац и запослени дужни су да поштују достојанство једни других и да настоје да поштују правила понашања у вези с превенцијом и заштитом од злостављања на раду.

Послодавац је дужан да организује рад тако да спречи појаву злостављања и да запосленог заштити од злостављања. Уз то, он је дужан да запосленог пре ступања на рад писмено обавести о забрани злостављања и да обавештава и оспособљава запослене и њихове представнике да препознају узроке, облике и последице злостављања.

Запослени имају законску обавезу да се уздрже од злостављања и злоупотребе права на заштиту од злостављања, и да се одазову позиву послодавца да се информишу о злостављању.

Начини заштите од злостављања

У зависности од начина, степена и врсте злостављања, и од тога ко је осумњичен за злостављање, постоји неколико поступака које можеш да покренеш како би се заштитио. По правилу, прво треба да унутар фирме покренеш поступак заштите посредовањем између тебе и злостављача, у којем треба наћи решење прихватљиво за обе стране. Тек ако посредовање не успе, против злостављача можеш да поднесеш тужбу суду.

Међутим, пошто се захтев за покретање поступка заштите од злостављања унутар фирме подноси директору (односно предузетнику), ако те злоставља баш он, не мораш да подносиш захтев, већ можеш одмах да се обратиш суду.

У неким ситуацијама, без обзира на друге облике заштите, против онога ко те злоставља можеш и да поднесеш кривичну пријаву јавном тужиоцу.

Дисциплинска одговорност запослених

Ако поступак посредовања не успе, а постоји основана сумња да је злостављање заиста извршено, послодавац је дужан да покрене дисциплински поступак против запосленог који је оптужен за злостављање. Злостављач под одређеним условима може и да добије отказ.

У случају неуспеха посредовања, обавеза послодавца да покрене поступак утврђивања одговорности запосленог постоји и ако се основано сумња да је злоупотребљено право на заштиту од злостављања, то јест, да је запослени покренуо поступак заштите од злостављања иако је знао или је морао да зна да злостављања није било, само да би стекао неку корист или другом нанео штету.


# Душан Остојић Закон о раду злостављање Мобинг
@zubarcina @


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима