Колумна Миодрага Тасића: Корона против избора!

Чак и чињеница да много Кинеза живи и ради у Србији, многи Кинези одлазе у Кину због прославе њихове Нове године, па и много кинеских туриста нас посети, и сходно томе постоји реална опасност да се зараза прошири и у Србији, чини се да се наш народ није нешто претерано забринуо.

Додуше, имао је ко и да утеши народ. Сазнали смо да нема места паници. Само „пре и после јела треба руке прати. Немој да те на то опомиње председник“! Кад неће мати, мора председник. И човек објаснио како треба прати руке. Лично нисам чуо, признајем. Зато се извињавам ако грешим, али из друге руке сам сазнао по ономе „рекао ми је пријатељ који је чуо од свог пријатеља“. Елем, руке треба прати тридесетак секунди, по могућству течним сапуном. Студиозно, прецизно, педантно. Као и све што се ради у овој земљи. Исто онако озбиљно као што се граде путеви, као што се отварају нова радна места. Пола милиона радних места отворено је за наше раднике у последњих седам-осам година. Отворили радна места Чеси, Словаци, Мађари, Немци...

Вратимо се ми вирусу. Дошла маца на вратанца. Дошао вирус до Италије. Прво на северу Италије, а недуго потом захватио целу земљу. Шездесет милиона Италијана живе у карантину. Сви носе маске. Продавнице затворене. Нема поздрављања. На љубљење и не помишљати. Чувени заводници и швалери неће пољубити девојку да му поклониш милион евра. За милион долара не би руку пружио вољеној жени. Додуше, шта ће му тај милион ако се зарази короном? Џаба ти после паре. Оде глава!

Ту и тамо појавио би се вирус у Француској, Словенији, Хрватској, Северној али изгледа и у Јужној Македонији. Тамо негде јужно од Скопља. У Швајцарској оболели неки. И баш једна таква из Швајцарске, Швајцаркиња а наша, дошла у Београд. И, нормално, заразила отпорне Србе. Мора да ови наши заражени, и поред стручних препорука нису јели бели лук, а ракију нису ни омирисали. Ова два универзална српска лека, надалеко позната и у српском народу призната, убијају све вирусе. Што више ракије, тим мање вируса. На крају ако те не убије вирус, ракија ће то свакако учинити. Ако је за утеху на споменику ће остати записан епитаф: Уби ме прејака ракија!

Дотерало цара до дувара. Колико чујемо на независном и слободном јавном сервису опасност је схваћена озбиљно. Можда у последњи час. Састаће се државни врх да би размотрио мере против короне. Народе, памет у главу. Оно друго не уза зид, већ у четири зида. Изоловати се максимално. Никога не примати у посету. Никуда не одлазити. Живети на хлебу и води. Ово неће бити нарочито тешко. И до сада већина становништва тако је живела. Руку никоме не пружати. Мада, ако ћемо право, наш народ се одавно навикао да не пружа руку. Радије користи ногу. Од руке евентуално ћушку. Може и песница. Већ према склоности. Ако нема руковања, разуме се да љубљење поготову не долази у обзир. Љубљење у уста или у образ, у зависности од тога ко се љуби, сада треба заборавити. До даљњег. За нека друга места на телу не знам. Може бити да је само љубљење по лицу и уснама штетно. Љубљење задњице нико није споменуо. То не да није штетно него је веома корисно. И уносно. То могу да потврде сви они многобројни који за своје напредовање и успех у животу могу да захвале једино љубљењу задњице свакоме оном ко је за степеницу изнад њих!

Скренусмо с теме. У Европи се отказују концерти. Отказују се масовна окупљања. Спортски догађаји. Италијани отказали фудбалске утакмице! „Тифози“ неће гледати своје миљенике на травнатом терену. Док не прође зараза. Ипак, живот је пречи. Отказују спортска надметања и други у Европи. А, ми? Код нас спорт није велика опасност. И тако овде спортска надметања, рачунајући и утакмице прве фудбалске лиге, прати десетак доконих гледалаца. Раштрканих по трибинама. Али, надвила се друга опасност. Избори! Избори су заказани за крај априла. То није баш далеко. А зараза, видимо, почела да се шири. Шта ће бити када политичари крену у народ? Оно маса изашла на улице. Раздрагани. Сви би да додирну вољеног месију. Сходно томе за коју су политичку опцију. И тај њихов миљеник навикао да се поздравља с бирачима или с бојкоташима избора. И ово зависи од опције коју заступају. Падне ту и понеки пољубац. А довољно је да у тој маси један буде заражен короном, и сутра хиљаде људи завршиће у болници. Не можеш препознати ко је носилац вируса. Телохранитељи или телобранитељи, не знам шта је правилније мада претпостављам, могу да спрече атентат, могу да зауставе дрског симпатизера супротне странке који вређа политичара којег они обезбеђују, али вирус не могу да зауставе. Неће ваљда с оним апаратом као на аеродрому контролисати температуру сваком учеснику митинга! Тек да митингаши долазе с маскама, то би било сулудо. Још ако би будући усрећитељ овог народа држао говор с маском на лицу! Ко би у свету поверовао да се овде ради о политичком скупу? Помислили би странци, они што на својој телевизији прате догађаје из света, или полусвета, свеједно, да смо разбојници. Макар би то поверовали за оне скупове где су сви под маскама!

Ако некако и преживимо предизборну кампању, избори нас могу докусурити. Као што ће се то вероватно и десити. Јер на изборима много бирача буде у истој просторији. Један до другога. Не можеш знати ко је заражен. Ко носи вирус у себи. Могу само да сумњам у неке које годинама познајем, али гаранције нема. Зато предлажем да се избори одложе. Док не прође зараза. Ако овај мој добронамерни апел не доспе до ушију оних који одлучују, ја сам решио да на изборе не излазим. Остаћу код куће, у своја четири зида. Коме је до здравља требало би да се не меша с онима који ће да гласају. Упркос свему!