Карађорђе у народном предању: Европа се бранила у ДелиградуКарађорђе у народном предању: Европа се бранила у Делиграду
Претрага
cirilica | latinica

Карађорђе у народном предању: Европа се бранила у Делиграду

rss

05.09.2018.

Др Слободан Бранковић, војни историчар сматра да је Делиград најзначајније и најславније место у историји Србије 19. века и да својим значајем прелази локални оквир и оквир времена у којем је то утврђење настало, као и да има међународни значај.

Карађорђе у народном предању: Европа се бранила у Делиграду

Бранковић је у камеру Топола филма говорио:

- Делиград је називан и бедемом Европе. У времену, устаничком српском времену, ођекнуло је тада светом. На Смедеревској скупштини одлучено је о ослобођењу Србије и градова када је Петар Добрњац ушао у напуштени Алексинац, али отоманска троконтинентална сила није се никако мирила с таквим стањем, рекао је Бранковић за књигу "Казивања и филмови о хероју тополскоме".

- Зато је спреман напад са много јачом силом. Из аустријске војске Вук Жикић прешао је у српску и у селу Јабуковцу почео градњу тврђаве, односно делиградских шанчева, у оквиру троугла. То је место, звано раскршће светова, капија Поморавља, на раскршћу трију Морава и тај правац и то место имају геостратешки значај. Знамо шта повезује Европу, Африку и Азију и да су сви правци освајача, а и бранилаца пролазили баш туда, као што је српска кућа на друму.

Трагови у времену

- Даровити сликари, претече сликарства су, једним потезом, остављали трагове у том непролазном времену. Зато ми и налазимо поређења у светским изворима, да је Делиград можда значајнији од тврђаве војводе Велингтона, како рекох, да је Делиград бедем Европе. Подсећам да су у средишту Европе страховали од продора отоманске силе, долином Мораве и даље Подунављем, испричао је Бранковић.

Погибија Жикића

- То место је добило на значају, јер су браниоци превазишли своје сопствене снаге, а борбе су вођене од 1806, са прекидима до 1813.

Делиград је добио назив, пре свега, од својих великих противника. У етимолошком значењу, то је немачко-турска кованица, а називан је још и Делиград - град јунака, Делиград, дели-топ, дели-логор, дели-варош. Постоје и друге приче и предања, осим ових, у научним изворима утврђених чињеница.

- За Делиград је најбитније да је начин одбране за то време био прворазредан и инспиративан, не само за војну науку, него исто тако и за етику, по ономе што су људи чинили бранећи тај део простора. Славу је пратила трагедија. Славни градитељ шанаца Жикић је страдао од гранате, када се најмање надао, не довршивши реченицу "Не бојте се Срби...", и то о Ускрсу. Његово тело почива у манастиру Свети Роман, где је доцније сахрањено и тело Вронског, јунака романа "Ана Карењина". Тај судбински мотив је везан за народ Србије који се ослобађао и у гласилима тога доба нашао је инспирацију, био је заступљен, не само текстовима, него и врло значајним цртежима. Ако се сетимо, то је почетак златног доба.

Завађене војводе

Оно што је битно за српске односе, то је песма опевала, а једна од најновијих је песма песника академика Љубомира Симовића, да је долазило до унутрашњег сукоба између војвода Петра Добрњца, Миловановића, Милоја Петровића - кума Карађорђа. Ти односи, заокупљали су унутрашњу пажњу исто као и борба 14 паша са огромном турском силом која је заустављена на Мозговачком... где је Јово Курсула успео својим јунаштвом да заустави тај продор и постане предмет песама и симболичког надограђивања и у времену партизана и четника који су везани управо за то подручје.

- Кад се каже Делиград је неосвојив, хоћу да подсетим и на ону кључну чињеницу. Званични назив је усвојен, Савет Србије га је усвојио када је донео име Сербија уместо Сервиа. Тада и име Делиград, постаје званично. Али између тог званичног и симболике, која је на најснажнији начин одражавала епоху те храбре борбе и бранилаца, постоји нешто што је забележено у аналима, у ретким изворима расутим, а то јесте оно што је битно, не само за светску историју, него и за светску дипломатију.

Кључ Балкана

Делиград је назван кључем Србије, али више од тога, у Другом светском рату, попут те мисли, то средиште, дакле, Србија назван је кључем Балкана. Дакле, та реч, кључ - имала је симболично и асоцијативно значење. О којим јунацима се ту све радило? Да споменем Петра Добрњца и песме о њему, да споменем да су можда епске песме јача страна приказа тих догађаја, неголи што је идеална реконструкција војних сукоба.

У "Српском витезу" је објављена песма "Бој на Делиград" и цртеж Синђелића, а управо Делиграђане са Ресавцима, Ђорђе Крагић је заменио на Чегру. После погибије Синђелића преузео је команду, али и Крагић је страдао и постао је део тог великог Синђелићевог краха, а његов син Петар Крагић је наставио борбу до 1813.

Шанац на Делиграду је у облику троугла и врло је интересантно да је омогућавао браниоцима да се, без обзира на продор, повуку. То се и догодило. Када је Србија пала 1813. године, када су се друге вође спасавале, препливавајући Дунав, када је био рањен и сам Вожд који се исто тако спасао, једина тачка, а то је тачка српског духа, остао је Делиград, са својим браниоцима, неосвојив и непоткупив. Ето идеала за једно време првог рата у историји Србије, време источне кризе, где је Делиград постао седиште, не само српске војске него и свих добровољаца света.

Та симболика је била толико јака да је први речни брод Србије, назван "Делиград", а уметност, наука и култура су о Делиграду оставили најбоље странице, као што је и наша духовна вертикала, у цркви која је подигнута на месту шанчева. Тако је у српској традицији, од Светог Саве, то устаничко време, дакле, Први српски устанак, инспирисало људе да споје те кључне одреднице за српско самоустајање.

Нада С. Јакшић, Вести онлајн

Коментара: 0


# Делиград Карађорђе Слободан Бранковић Делиградска битка
@




[ Додај коментар ]