Јужни и други токови

По руским тврдњама, Европска унија саботира градњу гасовода и после вишегодишњих прегањања Путин одлучио да стави тачку. Не дозвољава да га уцењују и понижавају. Русија ће градити гасовод испод Црног мора, преко Турске до границе с Грчком. После, коме треба гас, нека га преузима на турско-грчкој граници!

Шокантна вест, али никако неочекивана, неке у Србији је растужила, али неке и обрадовала. Растужени су, свакако, политичари из владајућих странака. Људи су неупућени. Нису знали да Европа уцењује Русе некаквом правном регулативом, те хоће, те неће дозволити градњу, па Украјина, онда онај оборени малезијски авион, кога се, успут, нико више и не сећа. У Европи све мора бити по закону, транспарентно, јасно. Ту нема корупције, двојаких аршина, подметања. Примери: Хашки суд, Еулекс, гасовод „Северни ток“, који по истим правилима као што је јужни требало бити, снабдева Немачку гасом! Но, Немачка је нешто друго. За Немачку важе једна правила, а за Бугарску, Србију, Мађарску, друга. По оној латинској: Quod licet lovi, non licet bovi – што је дозвољено Јупитеру, није волу!

Иначе, ни у Немачкој није увек баш све перфектно. И тамо понеки политичар бива ухваћен у крађи. Свеједно да ли је трошио државне паре у приватне сврхе или је украо докторску дисертацију. То јест, доказало се да је дисертација неким немачким политичарима плагијат. Оно што их разликује од нас, Срба, је у чињеници да су такве ухваћене у крађи сменили, односно натерали их да сами поднесу оставке!

Но, вратимо се ми нашима који се порадоваше отказивању „Јужног тока“. Еуропејци, мондијалисти, илити заговорници „еуропских“ вредности, које су они старији научили својевремено на Понте Росу, цењкајући се за фармерице, а нешто млађи у Сегедину док су пазарили кобасице и сланину, одмах су израчунали штету коју је Србија претрпела због обуставе градње гасовода. Траже да Руси надокнаде претрпљену штету. Ваљда је Србија градила, постављала цеви, изградила складишта гаса, шта ли? Или су само створена десетак предузећа, уз нешто рачунара, лепо опремљених просторија, понеки службени ауто и запослена родбина, пријатељи и кумови? Такви би да раскину све уговоре с руским компанијама. Као, преварени смо. НИС је продат за мале паре. Највећи губиташ, док је био у српским рукама, у руском власништву највећи је пунилац буџета Србије. Послује с добитком! И, некако чудно, „еуропејци“ не траже отказивање уговора са Западним компанијама које су испод цене купиле фабрике дувана, цементаре, пиваре. Смедеревски „Сартид“ је продат Американцима за двадесет три милиона долара, иако су сами Американци процењивали његову вредност на шестсто милиона! „Латини су старе варалице“, али су и мудри. За све имају давно срочен одговор: Beati pauperies spiritu – благо сиромашнима духом!

Ако нема јужног, има других токова. Све нешто отиче. Губи му се траг. Највише новцу. Све га мање има. Евро скаче (само у Србији), плате и пензије се смањују. Народ одлази. Неки за послом, други траже азил. Опет, оптимизам не јењава. Додуше, код малобројних, одабраних. Неки кажу, код политичке елите. Ма шта то значило. По тој елити све иде на боље. Отварају се поглавља о отварању преговора с ЕУ. Још само неколико услова да се испуне, и крећемо с отварањем. Међутим, нема разлога да не почнемо да славимо. Па тек међудржавни разговори! Наши министри су обишли сваки кутак на земљи. Ми као народ нисмо ни свесни колико министри чине за наш народ, за земљу, колико су нас задужили. Кашће нам се једног дана! Шта тек рећи о српским „преговарачицама“ с Европском унијом! Ето, прост човек, неупућен, кад би нешто имао много пара, имовину, фабрике, хотеле, не зна коме би пре од те елите поверио своју имовину. Да му оплоде капитал, да га увећају. Збиља, нека свако помисли, коме би од оних што их свакодневно гледамо у ТВ Дневнику поверио макар своју уштеђевину?

Некима у Србији би могло. Боље речено, осамдесет три грађанина (могуће и која грађанка) доларски су милионери. Није свима лоше у Србији! Како су ти људи постали милионери, ђаво ће га знати! И још понеко од људске сорте може да потврди. Осталих седам милиона грађана Србије може се назвати колатералном штетом! Убеђен сам да су ти милиони поштено зарађени. Мучно, разуме се, али поштено. У зноју лица свог. Неко је брао вишње, неко садио дуван. Оће то. Чак и да се неко од њих огрешио малчице о закон, не бринем. Истражиће то независно судство. Чак и пре него што се отвори Поглавље 79! У сваком случају, ако смо у нечему достигли Европу и развијени свет, онда је то тренд милионера. Немамо, наравно, онолико милионера колико их има Кина, Јапан или Америка. Не би ни било реално. Али да су богати све богатији, а сиромашни све убогији, у томе пратимо свет. Седамдесет пет најбогатијих људи на свету поседује имовину равну половини човечанства. У томе се наш систем приближио свом великом узору!

Миодраг Тасић