Изложба слика Ане Марковић

Нећу се упуштати у дефинисање Аниних слика кроз форму ликовног критичара, јер то нисам, али као посетилац изложбе могу изнети доживљени утисак и рећи да су радови заиста брилијантни.

Док посматрате приказане портрете имате утисак да стојите пред озбиљним сликама, уметнички заиста вредним, као да је реч о сликама које су постављене на аукцију светских галериста. Та емоција ме подсетила на Беч, и посету Историјском музеју у Бечу.

Јак утисак остављају баш сви радови.

Затим, у тим сликама се поред огромног талента види и безгранично мајсторство, како у сликарским потезима, тако и у избору боја, мотива и континуираном раду. Намерно наводим континуираном раду, јер су слике заиста комплетно добре, све. Нема осцилација и забушавања.

Ана је заиста врхунски сликар. Не наводим оно, врхунски млади сликар, иако је рођена 1991. године, већ сликар који је по мом укусу. Да будем потпуно искрен, када бих навео како бих волео да изгледају моје слике да се којим случајем бавим сликарством, мој одговор би био, волео бих да личе на слике Ане Марковић.

Оно на шта сам поносан, јесте што су се о Аниним сликама похвално изразила и два јако строга професора Ликовне академије у Нишу, проф Ђура Радоњић и проф Влада Јанковић, доајени српске ликовне уметности.

Дакле све похвале организаторима изложбе, избором да се у Алексиначкој галерији организује прва Анина самостална изложба, јесте корак више уласка алексиначке галерије на странице историје уметности. За десетак година када се неки озбиљни критичари буду бавили радовима Ане Марковић, увек ће стајати она реченица" прву самосталну изложбу имала је у Алексинцу".