Иронија судбине

Међутим то што је држава Хрватска, независна, разуме се јер после отцепљења од Југославије мора бити независна, проглашена за агресора, а водећа тројка те независне Хрватске за актере удруженог злочиначког подухвата, е то је збиља изненађење. Јадни Хрвати су вазда били угрожени од Србо-четничке ЈНА, од великосрпске агресије и увек се само бранили. Кад оно, испаде чак и по пресуди славног Хашког трибунала да су Хрвати не само агресори, већ и удружени злочинци.

Додуше, погрешили су што су осим Срба убијали и Муслимане у Босни и Херцеговини. Али, ко ради, тај и греши. Србе су могли несметано и некажњено да убијају, пљачкају, пале им добра, протерују... Репертоар славних метода добро је увежбан и има дугу традицију. Што рече Јован Дучић, "Хрвати су најхрабрији народ на свету. Не зато што се никога не боје, већ што се ничега не стиде!"

Генерал Слободан Праљак се не боји ни смрти. Попио отров у судници горе поменуте правне институције за пример. И за углед. Генерал није био задовољан пресудом за ратни злочин. Немачки медији објавили да је Праљак српски генерал. После се исправили, па навели да се ради о Хрвату. Оно прво било по инерцији.

Хашки тужилац чак и хрватску председницу назвао српском председницом. Срби им не излазе из главе. Или се ради о дилетантима? Ко ће га знати? Тек Праљак је носио цењено и типично српско име; Слободан. Први Слободан код Срба можда је и највећи Србин икада: Слободан Јовановић. И није чудо што се Праљак ритуално убио пред очима целог света. Тако нешто не може проћи без делића српске крви у венама. Има ту нечег српског у генима!

О Праљку све најбоље. Хоћу рећи, о мртвима с поштовањем. О живим Хрватима, не. С њима исто као што они с нама. Ако Хрватска ових дана донела закон против Србије и тужиће за ратну штету, требало би и Србија да тужи независну Хрватску. Да тражимо обештећење за спаљене куће. цркве, фабрике, отете аутомобиле, тракторе... Све што су Србима уништили и опљачкали. Пошто су их протерали. Да се све израчуна и стави на вагу. Па ком опанци, а ком обојци. Да цитирамо хрватску председницу, коју Брамерц третира као Српкињу: "Протећи ће још много воде Дунавом док Хрвати и Срби постану пријатељи". Као ми смо Хрватима много наудили. Да ли је "Вражја дивизија", Јасеновац, Градишка, Олује и Бљескови српско недело?

Да би те други поштовали, мораш прво себе да поштујеш. Вечито се ми нашим душманима удварамо, пружамо некакву руку пријатељства, улагујемо се, самопонижавамо. А они још гори и бахатији. Могуће и стога што Хрвати имају на стотине ИДЕА, а ми немамо ни идеју ни стратегију!

Миодраг Тасић