Грејање из бајке

Звонко и Ивана Ракарић из села Раковац на обронцима Фрушке горе, сами су направили пећ на коју се греју, такозвану ракетну пећ. Начињена је од цигала, песка, глине и сирове земље и коштала је око 10.000 динара. Пећ изгледа као са празничних честитки, као са старих слика војвођанских паорских кућа. На ову пећ може да се седи, на њој кува, а дому даје топлину која нема везе са грејањем.

Ивана је дипломирани инжењер архитектуре и бави се истраживањима природних начина градње. Звонко је машински инжењер и доктор техничких наука. Ради на Факултету техничких наука у звању доцента. Са двоје деце, Николом и Емилијом, живе на 13 километара од Новог Сада.

Звонко каже да су ракетне пећи заправо врста уређаја за штедњу горива. Назив су добиле седамдесетих година прошлог века.

– Али принцип функционисања познат је хиљадама година, од античких терми до источњачких традиционалних пећи. Разлог зашто се ове пећи до данас нису развијале, лежи у масовној употреби природног гаса, електричне енергије, нафте – објашњава Звонко Ракарић.

Ове пећи су добиле назив по свом ложишту, “ракетном лакту”, које функционише и изгледа потпуно другачије него код обичних пећи. Оно се прави тако да буде максимално изоловано од околине, у облику је уске и око метра дугачке цеви која се ломи на лакат. Овакво ложиште омогућује, на једноставан начин максимално искоришчење горива, будући да се у њему постигне значајно већа температуре него код класичних ложишта.

Друго, овакво ложиште може да гура продукте сагоревања кроз, например клупу, где се акумулира добијена топлота. Ефекат који има ложиште пећи Ракарића, еквивалентно је ефекту димњака висине 30 метара!

Ивана Ракарић, дипломирани инжењер архитектуре, каже да је пећ коју су изградили у свом дому типичан пример ракетне пећи. Циљ је максимално искоришћавање и горива, али и добијене топлоте.

– Код наше пећи имамо три радна елемента – плотну смештену изнад излаза из ложишта, елемент за брзо загревање који се популарно назива “штедиша” и клупу за седење која представља термоакумулациону батерију. На плотни се лако постиже температура еквивалентна “тројци” на електричном шпорету. Системом клапни смо предвидели усмеравање топлих гасова, или према штедиши – када желимо брзо загревање, или према клупи, када је циљ да се топлота акумулира- појашњава Ивана.

Ракарићи су своју ракетну пећ изградили почетком ове грејне сезоне. Греју кухињу, дневни боравак, предсобље и купатило, око 40 квадратних метара. Прва два месеца ложили су искључиво гране и гранчице са свог поседа, са којима до тада нису знали шта да раде.

– Једна корпица гранчица је довољна да се скува ручак. Истовремено, остварена топлота се акумулира у батерију – клупу, и онда греје сатима. У прва два месеца смо ложили три пута дневно. Ујутро, око поднева због спремања ручка, и увече. Са ложењем обично престајемо око 21 сат. Раније смо, са класичном пећи, када је хладно ложили и целу ноћ. Сада ноћу ватра не гори. Маса пећи, која износи око три тоне, одржава константну температуру у унутрашњости куће, а наша кућа није топлотно изолована. Јутарња температура је 18 степени, иако је ложење прекинуто пре 10 и више сати - напомиње Звонко Ракарић.

Ивана, која се посебно бави истраживањима природних начина градње, каже да је пећ направљена од природних материјала. Спољашњи омотач је рађен од више слојева смеше глине, леса (порозна стена), ланеног уља, природних пигмената као и других природних везива.

– Глину и лес смо нашли у нашем окружењу на обронцима Фрушке горе. Некадашње традиционалне паорске пећи које су биле симбол војвођанских кућа су такође представљале инспирацију током градње. Концепцијом пећи смо желели да она буде саставни и функционални део кухиње, такође желели смо да “огњиште” које је традиционално везано за породицу буде смештено у кући, али на један модерани фунционалан начин. Наша деца стално су крај пећи и на клупи – каже Ивана.

На цену овакве пећи утиче цена материјала и израде. Највећи део пећи може бити од метала, али и од цигала и од глине, песка и сличних материјала. Најмања цена пећи је уколико је неко сам изради, од материјала које има или нађе на отпадима. Ракариће је њихова пећ коштала мање од 10.000 динара.

(Марија Раца)