Демократија свуда око нас

08.11.2013.

Демократије никада довољно. Ма колико се ми трудили и тежили да народ (демос) завлада, некако представници народа у облику извршне власти, као најбољи примерци истог тог народа, слободно и непосредно изабрани, је л' те, ипак у име народа одлучују па и кад се одлуке њихове и жеља народа не поклапа баш свакад.

Елем, Сирија ми пада на памет. Може и Србија. И тако многи моћници у свету не разликују Сирију од Србије. А некако нам је и судбина слична!
Извесни Барак Обама, моментално председник „најдемократскије земље на планети земљи“, по „мислиоцу „ Френсису Фукујами Америка је нешто највише у цивилизацијском облику што је могло да настане, а по „хуманитарки“ Мадлен Олбрајт Америка је шампион демократије, дакле исти тај председник из хуманитарних разлога хоће да поведе своју земљу у рат против сиријског режима. Узгред и да промени власт у тој омраженој Сирији. Исто онако као што је један његов претходник урадио у Србији. Нобеловац Обама рече да је рат против Србије био оправдан. Е, сада амерички народ није баш за рат. Види народ колико су Американци усрећили Либијце, Ирачане, Египћане својом усрећитељском мисијом, а видели су и колико они сами имају користи од ратова и мешетарења. Али то неће одвратити миротворца и нобеловца!

Колико су нас, Србе усрећили „Акцијом Милосрдни анђео“, познато је. Додуше, парадокс је да су нарко дилери, трговци оружјем и људским органима добили државу на тацни од такозваног цивилизованог света. Мислим пре свих на Америку, стару и нову Европу, уз несебичну помоћ хуманитараца и филантропа из Саудијске Арабије, Ирана, са Кавказа и сличних. У Сирији је могућ чак и помак на боље. Тамо ратују побуњеници против сиријског режима и користе сва средства у борби против Асада. Иде се дотле да пред камерама једу срца убијених сиријских војника. Канибализам у служби демократије. У Сирији живе и хришћани. Мало их је, али су се некако одржали кроз векове. Неки од тих хришћана говоре арамејским језиком, којим се служио и Исус Христос. Међутим демократски настројени побуњеници не држе превише до верске равноправности. Када освоје неко хришћанско село у Сирији прво побију део становништва, потом опљачкају и попале куће, мало и силују колико да се опусте стреса, а на крају приморавају хришћане да пређу у ислам! Колико је само широк спектар демократских промена у свету?

Сагласан сам делимично са тврдњом филозофа да је ово најгори свет од свих светова. Није добро, нажалост. Нит је добро, нити му се надај. Срећа да постоје људи попут нобеловаца Обаме, Ахтисарија, Кушнера, попут Мадлен Олбрајт, која баш ових дана доби награду за хуманост од шведске државе, али и од Елтона Џона као признање у борби за права хомосексуалаца, да има и сличних оним „побуњеницима“ у Сирији, али и да међу мојим, српским народом има људи за поштовање. Има наде!

Миодраг Тасић