Борба против сиве економије (12)

09.09.2014. Драган Радовић

Борба против сиве економије (12)

Анализирајући УТАЈЕ ПО БРАНШАМА врло једноставно примећујемо да новца за буџет има на сваком кораку, само га треба наплатити. Министарство финансија је најавило контроле свих привредника, чак и по два пута месечно, како би се сива економија сузбила са забрињавајућих 31% (они кажу, чињенично је 50%) на просек земаља у окружењу од 25%. Боља наплата треба да донесе 500 милиона евра додатних буџетских прихода годишње, изјавио је министар финансија г. Крстић. Ако годишње утаје разних пореза, доприноса и акциза процењујемо на три милијарде евра, г. Крстић је поручио да ћемо наплатити шестину утајених прихода, а пет шестина или 2,5 милијарде евра ћемо оставити и даље утајивачима криминалцима. Ако процењујемо да радника на црно има 700 хиљада, министар хоће да каже да ћемо за годину дана открити шестину, 117 хиљада радника које ћемо превести у легалне токове, остатак од 583 хиљаде нећемо приметити, њих ћемо оставити да разне инспекције рада у контролама имају разлога да зажмуре, наплате мито од власника који ће се и даље богатити на рачун неплаћених доприноса. УВЕК ЈЕ НАЈЛАКШЕ ОБОГАТИТИ СЕ УТАЈОМ ПОРЕЗА.

Да је држава ипак озбиљно схватила борбу против сиве економије говори доношење новог Закона о пореском поступку и пореској администрацији – 01. јула је ступио на снагу. Нови изузетно репресиван закон предвиђа „превелику употребу силе“ од стране државе за све привреднике који не плаћају пореске обавезе.

Програм Борба против сиве економије у четири фазе:

Прва фаза предвиђа искључиво превентивне контроле у трајању до три месеца како би се привредницима указало на пропусте, са упозорењем да тако неће више моћи радити.

Уз примену прве фазе, истовремено одвијала би се и друга фаза у којој Министарство финансија МОРА снизити већину пореских оптерећења која би стимулативно деловала на привреднике у превођењу пословања из нелегалне у легалну зону.

Трећа фаза предвиђа оштре контроле, СИСТЕМ ШТАПА И ШАРГАРЕПЕ – привредници су добили велике повољности за прелазак у легалан рад, ко се не придржава осетиће репресију од стране државе.

На жалост, Министарство финансија је у потпуности прескочило ПРЕВЕНТИВНО ДЕЛОВАЊЕ И ШАРГАРЕПУ, најскорије креће само ШТАПОМ.

Резултат ће бити поражавајући, уверен сам, многи привредници који буду морали да плате казну од 500 хиљада до милион динара, затвараће фирме и радње, гасиће делатност. Тренд гашења је увелико у току по целој Србији, највише код предузетника који су већ добили нова пореска решења са увећаним обавезама од 50% до 150% – многи привредници који обављају разне занатске и друге услуге месечно не желе и не могу плаћати порезе и доприносе и преко 40 хиљада динара месечно. Спремни за гашење делатности су и они предузетници који ишчекују увећана решења за 2014. годину.

Четврта фаза. Највећа стимулативна мера, смањење оптерећење зарада за трећину, је изостала, што ће значајно утицати да се број од 700 хиљада радника на црно не смањи. Погрешно је уверење Владе да ће стимулативно деловати усвојена мера запошљавања нових радника која омогућује послодавцу плаћање трећине доприноса за сваког новопријављеног радника. Послодавци који су запошљавали више радника на црно имали су највећу могућу стимулацију у виду тоталног неплаћања радних дажбина, тако да мера плаћања трећине доприноса ствара огроман издатак сваком послодавцу ненавикнутом на било каква плаћања, неће прихватити – зато и неће бити позитивног ефекта у виду превођења радника са рада на црно у легалан рад.

И када се очекивао почетак велике акције на привреднике као гром из ведра неба уследила је оставка министра финансија Лазара Крстића. Невероватно звучи да је г. Крстић тражио смањење пензија и плата за 20% (раније је тражио смањење 25%), повећање цене струје за 30% и отпуштање 160 хиљада радника из државних служби у наредне две године. Овим захтевима министар је показао огромно незнање, можда и нешто горе, предају пред огромном криминалном сивом економијом подржаном од стране државних корумпираних службеника. Како другачије тумачити захтев да се смање пензије: ПИО фонд је празан не због превисоких пензија и погрешног усклађивања пре неколико година, већ због несузбијања рада на црно због чега имамо већ поменутих 700 хиљада радника на црно и губитак буџетских прихода од 1,5 милијарди евра годишње. Нити једно смањивање пензија не може да надокнади катастрофалну наплату ако се не смањи број радника без пријаве.

Други министров захтев да се повећа цена струје за 30% раван је захтеву петогодишњег детета да управља авионом. Озбиљни познаваоци начина пословања ЕПС-а сматрају да сумњиви годишњи трошкови направљени по разним основима прелазе 500 милиона евра. Ако би се повећала цена струје за 30%, сумњиви годишњи трошкови (разне отимачине) значајно би се повећали што би ЕПС довело у исти положај у ком је и данас. Врло је дискутабилно зашто се министар Крстић није заложио, иако је био упознат, за увођење Система за спречавање нетехничких губитака који би открио и смањио губитке струје (и крађе) у износу од 250 милиона евра, са урачунатим ПДВ-ом и порезом на добит скоро 350 милиона евра годишње. Још је дискутабилније зашто се бивша министарка енергетике Зорана Михајловић није заложила за увођење поменутог Система који спречава, реално говорећи, многе крађе као и губитке струје неупоредиво веће од просека европских земаља. Сетих се, када сам поменуо крађе, када је министарка Михајловић устоличена на чело Министарства енергетике, ангажовала је српског Елиота Неса, Љубу Милановића, експерта за откривање криминалних радњи. Г. Милановић је пре пар година, за време владе г. Мирка Цветковића, био ангажован у Министарству здравља са задатком да пречешља сумњиве уговоре. Били смо одушевљени бритким „језиком“ српског Неса када је прозвао председника Тадића за „неке“ радње које су омогућиле покривање „неких људи“ у здравству. До данас се г. Милановић није огласио, вероватно је ЕПС беспрекоран, нема више отимачина – време људи као што је био Ускоковић је далека прошлост – плусквамперфекат.

Трећа мера, отпуштање 160 хиљада радника и те како је потребна. Није јасно како је до те бројке министар дошао када се још увек и не зна колико радника има на платном списку државе. И овде г. Крстић прави „грешку у корацима“, зашто отпуштати раднике када је боље дати им прилику да сами оду, али на један посебан начин:

Сваки радник са платног списка државе уколико буде ухваћен у било каквој утаји пореза тренутно добија отказ. На терену то изгледа овако: лекар гинеколог из државне болнице ради додатно у приватној ординацији, уколико не плати додатни порез и буде откривен добија отказ; државни службеник има локал који издаје, уколико не плати порез на закуп такодје добија отказ; исто правило важи и за професоре који предају на више факултета, стоматологе који додатно раде у приватним ординацијама – не може нико да буде на платном списку државе коју поткрада.

На жалост свих грађана Србије, решења која сам дао неће прихватити премијер, нити нови министар финансија г. Вујовић. Лакше је ударити по народу причом да не штеди довољно. Лакше је оставити све привилегије корумпираним државним чиновницима којима у условима ВЕЛИКЕ РЕФОРМЕ цена додатно скаче, „посао је ризичнији“, што ће довести до још веће корупције у јеку најављене и никада заживеле БОРБЕ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ И КРИМИНАЛА.