DELTA KUP 2007. cross country

DELTA KUP 2007.

FAI 2

27.04. – 01.05.2007.

cross country

ТАСК 1

Неколицина нас је стигла у четвртак увече, како би ујутру били спремни, а и од помоћи Делти како би такмичење у прелету несметано почело. Ђоле и ја стижемо око пола 2 ујутро јер смо ишли неким „пречицама“ које на картама изгледају као нормални путеви...

Пошто је петак радни дан, није се одмах појавио очекивани број такмичара, а помало чудно и неодоговорно нису се касније појавили неки такмичари који су се пријавили на такмичење.

Организатор је имао право што је ограничио број такмичара на 30, а мора се признати да у појединим тасковима и са 20 је излазио тешко на крај.

Први задатак био је по традицији у овој дисциплини краћи јер је први дан, неки су са пута директно дошли на старт, а опет „проблем“ је био југоисточни ветар који нам није давао много опција за одређивање задатка.

Витловање се радило у месту Горњи Брег, а стаза је био асфалтни сеоски пут, постављен у смеру север-југ.

Ђаволци који су се почели јављати по ораницама, обећавали су солидан дан. Почели су и кумулуси.

Уз кратко официјелно отварање такмичења од стране председника клуба Делта-Кањижа, Габор Варге, кренули смо са извлачењем бројева за стартовање витлом.

Одређена је и такмичарска комисија Лепир, Аунер, Овука, и почели смо са одређивањем задатка.

Нисмо имали превише избора, па је одређена трка Горњи Брег, аеродром Биково, ка НW, а затим крак у ветар ка селу Вишњевац у правцу ССW. Свеукупно 36,8км.

Прва двојица која су успела да стартују и оду на прелет били су Пантић (Арес) и Золтан Коромоцзи (Делта).

После пар цурења неких наредних такмичара окренуо је ветар на Е, тако да смо чекали можда и сат времена, док није организатор споменуо нови старт, практично 2км одатле само који лежи на правцу Е-W. Док смо се преместили  и почели нова витловања време је чинило своје. Наредна витловања су протекла у покушајима пилота да нешто закаче, и валидност задатка је дошла у питање јер је требао још један пилот да пређе минимум дистанцу од 5км. То је коначно пошло за руком Каталинић Јурици из Делте и Обреновић Слободану (ЕОЛ).

Најбољи је био Пантић Дарко којем је недостајало 200м да заврши задатак, а следи за њим Золтан, Јурица и Слободан

1. Пантић Дарко (Арес) 36,8км
2. Каталинић Јурица (Делта) 29,2км
3. Кормоцзи Золтан (Делта) 27,9км
4. Обреновић Слободан (ЕОЛ) 24км

ТАСК 2.

Субота. Долазе сви који су мислили доћи на такмичење, односно још 8 такмичара. Лепир се такмичи са тандемом, а путник-жртва је Срђан Станојевић, Струјко из Алексинца (тј. Житковца).

Променили смо стартно место, и отишли ближе Суботици на затворени асфалтни пут, широк, а дуг око 3км.

Ветар НW, мало јачи, али за витловање није проблематично.

Предлажем задатак снова, и након брифинга већина ћуте. ко зна о чему су размишљали.

Суботица – Зрењанин – Вршац = 167 км. База негде на 2800м. Кумулуси на све стране.

Полећу један по један, а први је нешто закачио Столе (ЕОЛ), а за њим Лепир у тандему.

Проблем сваког дана био је старт и наћи неки стуб. Као у инат увек тамо где се витловало била је нека плава рупа, а около кумулуси. Извлачило се на 500-600м висине и није било нешто много могућности за грешке. А опет ако нећеш у одређеном моменту да се витлујеш, онда идеш на зачеље и чекање додатних сат или два.

Јужније и источније од старта било је много далековода, и тражење среће тамо није баш било пријатно.

Тог дана база је била на 2800м са кумулострадама на све стране.

Лепир је водио чак трку са тандемом у једном периоду, али његов путник је имао тешке проблеме са седиштем тј. имао је лежећи систем, који је био лоше постављен и много га је стезао, а опет Лепир га је гурао ногама отпозади. Толико га је стезао систем да није могао дисати.

Нису више могли издржати и одлучују да слете, међутим изгледа да то није било лако јер су наишли на константно дизање од 3м/с у наредних 8км. Након тога слећу на 65-ом километру.

За то време Столе фантастично лети и прелеће као први српски пилот до тада недостижних 100км.

Изненађење целог такмичења је Коромоцзи Золтан, са ДХВ 1-2 крилом, који и нема неко XЦ искуство, који је такође прешао цифру од 100км.

Такође, Прокић Ђорђе (Арес) одлично лети и обара српски рекорд у прелету са својим првим уопште прелетом у животу (92км). Пеца прелази 72км. Јовановић Борис 94км.

Тог дана неколико пилотра обара српски рекорд (90,8км).

1. Столић Зоран (ЕОЛ) 115,1 км
2. Кеременци Золтан (Делта) 105,7 км
3. Јовановић Борис (Пегаз) 94,1 км
4. Прокић Ђорђе (Арес) 92 км

Организатор је као обично на висини задатка, све је било по ПС-у, али овај пут је заказао у ретранспорту, ваљда зато што им је ово прво скупљње пилота на оволикој дужини, што им не треба никако замерити.

Пилоти који су даље одлетели стигли су на спавање тек око 1 ујутро. Али после толиког прелета и обарања рекорда сви су били срећни.

ТАСК 3.

Дан није обећавао.

Ујутру дува јак Н, чак НЕ, међутим одлазимо на старт на време, јер најбоље је чекати на старту. Очекивао се долазак фронта поподне и иако је Лепир хтео краћи задатак, ипак га некако убедих да поновимо јучерашњи.

Прва четворица са ранг листе бирају када ће полетети, а остали по редоследу са ранг листе. Они који су лоше започели такмичење, имају проблем јер каснији старт проузрокује лошији резултат.

Лепир мења путника, сада је са њим Даница из Краљева, будућа нада ЕОЛ-а. Одлично су стартовали, одлазе у стратосферу, за њима каска Пантић 10-ак километара, а Дино качи стуб изнад старта.

Лепир јавља да су стубови јачине 7-8 метара. Један јачи кумулус га и са ушима увлачи,а он се јавља несигурним гласом да има развоја и кумулоконгестуса. Са земље се то не види, јавља се Дино и тврди да је све ок. Ипак, зовем метео у Вршцу да и тамо проверим ситуацију. Све је ок.

Јавља се Пантић да је на 3100м. Одушевљење на старту.

Већина пилота који су одлетели даље, оверавају прву тачку која је на 95км, а у ваздуху су још Золтан и Дино.

Дина више и не могу добити на станици, па зовем Вршац, знајуће да је Немања тамо да видим да ли га он може чути. Међутим Голић је већ на вези са њим, Дино је прелетео Зрењанин и полако иде ка циљу.

ја сам већ кренуо у скупљање пилота, помажући организатору да овог пута то не потраје дуго. Имао сам координате Пантића да је прошао село Клек, Золтана да је на путу ка Вршцу село Душановац, а Дино је још летео.

Прокић Ђоле алиас Јувентус Вентус, кренуо је задњи, и морао сам да га „спустим“ због наиласка фронта. Само што је слетео, 5 минута након тога, задувао је оркан, како он каже.

У међувремену Дино слеће на невероватних 128км и обара и јучерашње рекорде. Летио је 4х10мин. Место слетања је с.Конак на неких 39км од Вршца. Маx висина 3271м.

Покупио сам њега, Золтана и Ђолета, сви одушевљени, и пуни утисака.

1. Пашалић Дино (Арес) 128км
2. Кермоцзи Золтан (Делта) 109,2км
3. Пантић Дарко (Арес) 105,5 км
4. Лепир Александар (ЕОЛ) 95 км
5. Аунер Амаде Делта 92,8 км
6. Ћировић Радомир (Цирус) 92,6 км

ТАСК 4

Сви су већ уморни и за данас задајем краћи задатак, иако сам знао да нисам требао. И организатору је проблем скупљање, а дан је био савршен за Нови Сад.

Ипак да би мало променили врсту трке, одређена је рута ка Србобрану, па после у ветар ка Кули. Ветар у почетку НЕ, али се окренуо на НW.

Задатак 71км.

По први пут у Србији задајемо задатак који има спеед секцију од стартног цилиндра до прве тачке – Бачка Топола (17,7км) тако да се поред пређене дужине мерио и овај интервал којег је најбрже прешао Столе и Аунер, а најдуже је прелетео дефинитивно откровење такмичења Коромоцзи Золтан, па за њим Дино и ја.

Могло се без проблема стићи до НС, можда и даље.

Кумулостраде су радиле али не идеално за овај задатак, већ се морало прескакати из једне у другу. Дизања су варирала али било је и оних од 9м.

Нико није завршио задатак, због ветра у чело који је ипак био прејак, а дан је већ полако смиривао и термика је била слабија и теже је било пронаћи је.

Ђоле је слетио на неку ливаду имао окршај са нервозним шарпланинцем Медом, да нису прискочили домаћини и опколили га, било би свашта.

1. Столић (ЕОЛ) 53,3 км СС 34:11
2. Аунер (Делта) 50,4 км СС 35:46
3. Коромоцзи (Делта) 57,2 км СС 41:39
4. Пашалић (Арес) 56,9 км СС 48:05

Све у свему, веома интересантно такмичење, за које ће неко рећи да треба имати среће и у стартовању и извлачењу бројева, али важно је да се добро летело и постизали добри резултати.

Нико се на ово горе није љутио, јер ипак није ни део лиге нити државно, па да утиче на коначне пласмане, а опет, коначно имамо и српски клуб 100 J који за сада има 4 члана.

Терен Војводине је сигурно добар за прелете и постизање добрих резултата и сигуран сам да ни овај рекорд неће дуго стајати као најбољи.

ТАСК 5.

И петог дана се могао поставити задатак, али ситуација за стартовање је била повољна тек око 14,00 када смо већ одлучили да је такмичење завршено, што због задњег дана, што због лаганог умора свих пилота, које је ипак очекивао дужи пут ка кући. Наиме, до тада је дувао прејак ЕНЕ, што ни са становишта јачине али и правца за витловање није било добро.

Организатор дели дипломе, признања, захвалнице и медаље најбољима.

Лепир и Даница добијају посебну награду за постављени први српски рекорд у прелету тандемом 95км.

Посебне честитке иду Дину, рекордеру.

А дефинитивно, најбојли пилот такмичења, који је све трке одлично возио, је Золтан Коромоцзи.

Пантић Дарко је потврдио таленат и пред њим је сигурно лепа пг будућност. Он је са Омегом 7, победио и на такмичењу у прецизном слетању.

Клупски, најбољи је Арес, који је поред ЕОЛ-а и Делте и био најбројнији на такмичењу.

Штета што није било мало више пилота.

Захваљујем организатору као одличном домаћину, јер се својски потрудио да све буде како треба!

Повреда и неких непожељних ситуација није било, витло-мајстори из Кањиже, Осијека и Мађарске су одлично одрадили свој део посла.

Укупан поредак:

1. Кеременци Золтан
2. Пантић Дарко
3. Пашалић Дино

Кончар, Дино, Пантић, Ђоле и ја у повратку свраћамо на Тителски брег јер им „није“ било довољно летења,  па једре на падини неких сат времена. Дува НЕ.

Жељко Овука