Наводњавање стотог дела земље

У Србији се од 3,6 милиона хектара обрадивих површина наводњава само 1,2 одсто, што је 15 пута мање од светског просека.

"Под заливним системима се налази око 40.000 хектара и по обиму наводњавања налазимо на самом дну у свету", рекао је стручни сарадник Привредне коморе Србије Бранислав Гулан. Према његовим речима, у Србији постоје природне могућности за наводњавње 20 одсто обрадивих површина, а род и даље зависи "од ћуди времена", иако се зна да би наводњавањем приноси били већи за 30 до 40 одсто.

У земљама окружења, како је казао, наводњава се скоро трећина обрадивог земљишта, "у Румунији се наводњава 2,3 милиона хектара, у Бугарској скоро 1,2 милиона хектара, Грчкој милион хектара, Мађарској 260.000 хектара, а у Албанији 390.000 хектара".

Недостатак новца за нова улагања, али и небрига за очување већ постојећих система, један су од разлога зашто још увек није достигнут ниво наводњавања од макар 11 одсто обрадивих површина, колики је просек у ЕУ, сматра сарадник ПКС-а.

"За постављање система за наводњавање на хектару земље потребно је уложити између 5.000 и 10.000 евра", рекао је Гулан.

Тренутно највећи заливни систем у земљи има ПИК Бечеј који под системима за наводњавање има 7.000 хектара, док ПКБ наводњава 4.000 хектара.

Хидросистем Дунав-Тиса-Дунав, који је грађен за наводњавање 510.000 хектара, је урастао у коров, зато што је престао да се одржава због ситуације у којој се земља налазила, а за његово поновно пуно функционисање потребно је очистити 12 милиона тона земље.
Гулан сматра и да се наводњавање кукуруза или пшенице тренутно не исплати, али да је неопходно за производњу поврћа које се у Србији сеје на 250.000 хектара.